Кад комшија направи депонију у стану, остају "везане руке" и станарима и институцијама
Сви смо барем једном чули за зграде у којима се из појединих станова шире непријатни мириси и излазе бубашвабе. Није реткост да и нас молите да помогнемо, јер сумњате да комшија скупља смеће у стану. То је прекршај и кажњив је по закону, али често ни то не помаже.
Из стана у згради на Медаковићу у октобру прошле године изнето је 1.300 врећа смећа, а из другог на Сењаку, који је излазио на кровну терасу, три камиона папира и пластичних флаша. Нико не би пожелео такве комшије. Зграде постају легло буба, глодара, али је највећи страх од пожара. Станари не могу сами да реше проблем, па ангажују професионалне управнике.
"Ми се суочавамо са таквим проблемима где власници станова очекују да управник реши проблем. Нажалост, управник не може да реши проблем, јер управник није службено лице, није полицајац зграде, нема никаква овлашћења, не може ствари да узме да изнесе јер су оне нечије, значи ствари припадају некоме, имају власника, особу која скупља ствари", нaвела je професионална управница Тамара Ненадић.
Управници могу да се обрате инспекцији, али њихове надлежности су ограничене.
Начелник Одељења за инспекцијске послове Градске општине Звездара Драган Радоњић каже да су обично то станови који су укњижени на одређена лица која то прикупљају или скупљају, мало је ту проблем да се нешто уради у приватном власништву.
"Уопште да инспектор уђе у приватно власништво треба му судски налог да уђе у то, значи није довољна само легитимација, него уз судски налог се улази. Значи има таквих проблема", истакао је Радоњић.
Казна прописана за овај прекршај је 5.000 динара, али је инспектори ретко изричу.
Начелница Одељења за инспекцијске послове Градске општине Савски Венац Зорица Којић је навела да они не примењују кажњавање јер та лица обично немају средства да би могли да плате такав прекршајни налог, то је безуспешно.
"Идемо више на то да превентивно делујемо, да се са њима договоримо, да их замолимо да они очисте, да они среде и могу вам рећи да успевамо донекле. Међутим, проблем је што после извесног времена, кад прође месец, два, они опет исте ствари праве, исте ствари довуку до својих станова, ти станови су толико претрпани да унутра не може да се уђе", истакла је Којићева.
Овај поремећај може се јавити и код млађих и код старијих, чешће код жена, и један је од најнесхваћенијих, кажу стручњаци. Те особе и код нас већ зову хордери, а решавање њиховог проблема је дуготрајан процес у који је потребно укључити Центре за социјални рад, психологе и психијатре.
Коментари