Подршка локалне заједнице - карика која недостаје за бољи живот деце са сметњама у развоју

После извештаја једне НВО о стању у установама социјалне заштите за децу са сметњама у развоју, између осталог, поставља се и питање зашто су тамо и деца која би уз подршку могла да живе у породици. Један од разлога, на који указују родитељи деце са сметњама у развоју, је што у локалним заједницама нема довољно услуга подршке.

Зарађују радећи у кафићу. Новац није приоритет, то је начин да се млади с инвалидитетом интегришу у друштво и оспособе за самосталан живот. Мало ко је веровао у ту идеју, али кафић "Звуци срца" успешно ради.

"Пре 20 година ових услуга уопште није било каквих данас има. Услуге се сваким даном развијају, можда не оним темпом које би породице захтевале и којима је то потребно", каже Горан Ројевић, директор хуманитарне организације "Дечије срце".

Родитељи у Шапцу ускоро ће добити "предах смештај", простор где ће, када затреба, моћи да оставе своју децу на неколико дана.

Ружа Поповић из Фондација "Хумано срце Србије" Шабац истиче да морамо да ослушкујемо људе да бисмо некоме помогли, као и да морамо да разумемо њихове проблеме, те да ћемо тада доћи до идеје.

"Ништа нема снагу као што имају људи који имају идеју и који су спремни за њихово остварење", каже Поповићева.

Услуге попут ових, спречавају да особе са инвалидитетом заврше у установама. Многе услуге, иако су биле добре и потребне, угашене су када је престало пројектно суфинансирање.

Горан Ројевић, директор хуманитарне организације "Дечије срце" објашњава да треба да још у току писања европских пројеката, треба да се предвиди како ће пројекат да функционише онога тренутка када ЕУ више не буде финансијер.

"То би требало вероватно и пројекти које финансира наша држава да тражи", сматра Ројевић.

Држава сваке године, кроз наменске трансфере, подстиче локалне власти да успостављају услуге према потребама корисника.

"У претходном, петогодишњем периоду је за 50 одсто опала учесталост смештаја деце у установе. Интензивно се ради на оснаживању биолошких породица, а када то није могуће онда смештај у хранитељске породице", указује Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Више од 5.300 деце без родитеља одраста у хранитељским породицама, а око 650 у установама социјалне заштите, подаци су ресорног министарства.

Готово 80 одсто њих су деца са сметњама у развоју. Неке од њих родитељи и родбина, никада нису посетили.