Читај ми!

Они су важан део енергетског система – како изгледа рад на површинском копу "Дрмно"

Упркос екстремним врућинама, неке службе не могу да прекину рад. Тако је и на површинском копу "Дрмно" код Костолца, где се сваког дана ископа 30.000 тона угља.

На површинском копу "Дрмно" деценијама кружи прича о групи осуђеника, доведених као помоћ радницима на Угљеном систему, који су, видевши услове рада, тражили да их врате у затвор. Могуће је да је то само урбана легенда, али на сто метара испод површине земље прилично је уверљива.

Ко тражи идеалне услове за рад, овде их сигурно неће наћи. Лети вас пржи сунце, зими вас шибају киша, снег и ветар, гуши вас угљена прашина, а бука и вибрације су непрекидне.

Угљени систем површинског копа "Дрмно" код Костолца је срце овог рудника. Дневно се одатле, у просеку, отпреми 30.000 тона лигнита, углавном за овдашње термоелектране. Производња никад не стаје, ни по цичи зими ни на пакленим врућинама.

"Било је и 40, 43, педесет. Сад, нема ту, кад мора да се пази кабл, да се изађе на транспорт, ту се не гледа колика је температура и колико је степени", каже помоћник багеристе Срђан Трајковић.

Рударски инжењер Илија Перић каже да све застоје раде пре 11 часова, када су ниже температуре. "А, ако дође до неких непланираних застоја, онда гледамо да се радници више одмарају, да праве краће паузе и да проводе време у боравцима, на багерима који су климатизовани", навео је Перић.

Багериста Зоран Обрадовић ускоро пуни четрдесет година радног стажа. Кабина из које управља огромном машином је климатизована, али то не помаже против угљене прашине, буке и вибрација.

"Све је то неки утицај на људски организам који се кад-тад током година манифестују. Сад се не осети, осети се можда за пет, десет, петнаест година", напомиње Обрадовић.

Посаду багера 800, осим двојице багериста, чине још и њихов помоћник, бравар и електричар.

"Кад нема кварова ту смо, помажемо једни другима. Кад ја имам квар рударско особље помаже мени, ја помажем њима, и тако функционишемо као једна породица", рекао је  електричар Јован Драшковић.

У ТЕКО "Костолац" кажу да су предузели све прописане мере заштите на раду при екстремним врућинама. На свакој машини су апарати за воду, а радницима су обезбеђена летња радна одела.

"Имамо амбуланту, два санитетска возила и дежурство медицинског особља у току радног времена. Увек су спремни да пруже помоћ кад затреба у случају неких здравствених проблема које је повишена температура изазвала код запослених", истакла је Тијана Перић, руководилац сектора ИМС у ТЕКО "Костолац".

Зоран Обрадовић и његове колеге су мали али важан део енергетског система Србије. Свесни су, кажу, да производња струје у Термоелектранама "Костолац" зависи од њиховог угља, и да у рударству нема ни лепог ни лаког посла.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом