После 15 година студенти добили Закон о студентском организовању – колико ће значити академцима

Иако невелик по обиму, јер има 24 члана, на његов финални текст и усвајање чекало се 15 година.

Усвојеним Законом о студентском организовању сада се "уређује положај, област деловања, овлашћења, организација и начин финансирања студентских представничких тела и студентских организација, као и оквир за остваривање заједничких интереса студената на националном нивоу кроз рад студентских конференција и националне студентске организације."

"Годинама нисмо имали закон који регулише ту област. Имали смо само нека штура правила која су остављала простор злоуптреба и аутономији факултета и студентских организација да оне саме уређују правила и прописе често на корист појединаца", каже Мирослав Дешић, потпредседник Студентског парламента Универзитета у Београду.

Председник Студентског парламента Универзитета у Крагујевцу Огњен Обрадовић сигуран је да ће имплементацијом тог Закона доћи до побољшања процеса студирања и самог положаја студената на високошколским установама.

Студентски парламенти имају рок од шест месеци да ускладе свој рад са Законом.

"Област која је по мени доста ближе дефинисана, а која је веома битна, то је пре свага начин поступка избора чланова студенстког парламента која је била једна од оних где је досадашња пракса била најразноврснија и где су најчешће покушаване неке злоупотербе", сматра студент проректор Универзитета у Новом Саду Игор Кнежевић.

Председник СКОНУС-а Маргарета Смиљанић наводи да ће остојати и регистар студентских организација где ће свака организација морати да доставља и план рада, али и да детаљније дефинише начин уопште учетствовања њених чланова у самом раду.

"Студентски парламенти ће морати да имају не само свој пословник о раду, већ ће морати да имају и пословник о избору", истиче Смиљанићева.

Тако ће студенти бити укључени у рад високошколских установа. А у Србији се школује око 230.000 академаца.