"Џакарош" у акцији на зајечарским парцелама пшенице, само још да је цена боља било би потаман

У атару села Велики Извор, једног од највећих на подручју Градске управе Зајечар, на парцели затичемо некада популарни комбајн "џакарош" из 1986. године. И данас добро ради, а власник каже да је и даље веома тражен за жетву.

"Па није свуда исто, ево овде је добар, а има и где су слаби. Јуче смо радили – па је скоро упола као овде", наводи Миодраг Вучковић из Великог Извора.

Због недостатка радне снаге, посао везивања џакова, на температури и до 40 степени, обавља његова супруга.

"Овај посао је много тежи, рекла сам треба да џакарош прима троструко више него шофер, зато што је много теже везати џак него држати се за волан", сматра Вера Вучковић.

Пољопривредници се углавном одлучују на чување пшенице и продају у зимским месецима.

"Задовољна сам и презадовољна, 40 ари, 40 и нешто џакова, добар је род", каже Весна Лачковић.

Томислав Беловић прича да цена од 20 динара није проблем, али да би могло да буде и више.

На парцелама Пољопривредног добра "Зајечар" под пшеницом је засејано око 500 хектара.

"Просечан принос за Србију је око 4,5 тона, а по свим показатељима, имаћемо ове године нешто виши са квалитетом који, захваљујући овим временским приликама, има добар хектолитар, значи имамо добро зрно", објашњава Драган Ђорђевић, инжењер заштите биља.

Уколико време дозволи жетва у зајечарским селима биће завршена за недељу дана. Агрономи саветују да одмах иза жетве земљиште треба узорати, како би се зауставио развој коровских биљака.