Колико кише могу да поднесу одводи у Београду – има ли разлога за забринутост

Владимир Милојевић је гостујући у Београдској хроници рекао да немамо разлога за бригу.

"Све чешћа појава кише јаког интензитета је последица климатских промена и то прави проблем и нама овде, и у региону, а и шире. Атмосферска канализација не може да буде разлог поплава у Београду. То су бујични токови, то је регулација водотокова", наводи Милојевић.

Према Милојевићевим речима, две трећине Београда од Другог светског рата, док се градило плански, има атмосферску и три четвртине фекалну канализацију.

"Ми ту немамо већих проблема. Тамо где постоји плански одрађена канализација, у 99 одсто случајева она функционише како треба. Кад дође до загушења наше екипе ступају на сцену и то решавамо врло брзо. Некада деси да овакве кише заузму ширу област и онда има проблема", казао је Милојевић.

Истиче да је више од 20 пута са својим тимом био у насељу "Вељко Влаховић".

"Даље од ‘Вељка Влаховића’ не постоји плански и легално изведена канализација. Постоји решење за то. Није проблем што се тај део града налази на граници две општине. Зна се тачно по плану како треба да се ради. Дирекција за изградњу града у овом моменту припрема пројекте и треба да уђе у изградњу нове Кумодрашке испод насеља ‘Вељко Влаховић’, где треба да се гради и атмосферски колектор. То ће бити решење. Ја мислим да ће радови почети већ почетком следеће године", напомиње Милојевић.

Наводи да и лева обала Дунава има исти проблем као и насеље "Вељко Влаховић".

"Ту је последњих 40 година дошло до интензивне непланске градње. Мислим да ће већ у септембру изаћи тендер за изградњу канализација Крњача, Котеж и Борча са постројењем за прераду отпадних вода", додаје Милојевић.

Каже да је велика потрошња воде проблем у приградским општинама. Они не морају да користе то за баште, додаје.

"Када су велике врућине потез према Барајеву био је оптерећен са 240 литара у секунди. После пада кише, сутрадан, било је 70 литара у секунди. Ми производимо квалитетну воду за пиће, то није вода којом треба да се заливају баште и стакленици. То се решава неком алтернативом. Вода београдског система не треба да буде коришћена за заливање", изјавио је Милојевић.

Наводи да треба наћи оптималан концепт колико нас кошта производња воде и колико грађани могу да плате.

"Ту се поставља питање и блок тарифе и неких других ствари", додаје.

Истиче да би Гроцка до 2022. требало да буде део београдског водовода.