ЕУ забранила пластичне тањире, сламке и прибор за јело – колико је Србија далеко од такве одлуке

У земљама чланицама Европске уније овог месеца на снагу је ступила забрана производње и продаје једнократних пластичних производа попут тањира, прибора за јело, штапића за уши. На пластику, која се не рециклира, уведен је и порез. Шта се још предузима да се потрошачима скрене пажња на значај рециклаже?

Десетак пластичних предмета за једнократну употребу чине више од половине отпада на европским плажама. Користе се неколико минута, а трајно загађују реке, мора и земљиште. И зато су у Унији забрањене.

И наше реке пуне су пластике. Према извештају Агенције за животну средину, на тржиште Србије се годишње пласира око 100.000 тона пластичне амбалаже.

"Нормално да треба да усаглашавамо наше законодавство са ЕУ, морамо уважавати наше специфичности. Морамо наћи једно решење да се тај отпад правилно секундарно одваја и шаље на рециклажу", наводи Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС-а.

Како мотивисати потрошаче да не бацају флашице и лименке

За сада немамо систем сакупљања, а судећи по сликама са улица и река, имамо развијен систем расипања отпада. Иако у Београду има доста контејнера, смеће се баца свуда. На улицама и у рекама највише је флашица и лименки које је лако сакупити и рециклирати.

Лако је и мотивисати потрошаче да их не бацају тако што ће, као што се то већ ради у многим земљама, кроз депозитни систем добијати новац за њих. У Крагујевцу и у Београду за сада су на неколико места постављени рецикломати.

"Мислим да би било одлично да овакви апарати постоје у свим продавницама. На тај начин бисмо могли да добијемо некакве бонове за коришћење у тој продавници", наводи један од анкетираних грађана.

Они који пласирају производ морали би да брину о отпаду

По принципу загађивач плаћа, они који пласирају производ морали би да брину и о сакупљању отпада, али и о дизајнирању амбалаже на начин да буде рециклабилна.

"Поставља се питање зашто велики број паковања уопште није рециклабилан, па тако у Србији рециклирамо пет амбалажу, лименке, стаклену амбалажу, и картонску и папирну амбалажу. Међутим, све друго што су композитни материјали од пластике или други материјали за које не постоји третман ми одлажемо на животну средину. Први корак је еко-дизајн", наводи Кристина Цвејанов, члан "Инжењера заштите животне средине".

Министарство заштите животне средине пре две године најавило је забрану једнократне пластике и увођење депозитног система, али на то се још чека.