У Ђурђину чувају традицију – рисари и рисаруше удружени у жетви пшенице

На традиционални рис, дан жетве пшенице на старински начин, гости су стигли у фијакерима на имање породице Скендеровић у Ђурђину.

"Могу вам рећи да је домаћинство доста захтеван посао. Треба послужити госте са ракијом, а не смете пити, морате водити рачуна", каже Марин Скедеровић, домаћин имања.

Пре захтевног посла на њиви, жетеоцима се послужује обилан рисарски доручак.

"Један рисарски доручак садржи домаћи крув, сланину, лук, кисело млико, тако да се мало рисари окрипе", наводи Марија Видаковић из Ђурђина.

Рисарски пар ручно коси жито. Ружа Јухас и Стипан Кујунџић другују у том послу већ три деценије.

"Сви смо ми овде добри рисари, само зависи ко је како косу отковао. За добар посао, треба мало и урођених способности", истиче Стипан Кујунџић, рисар из Суботице.

"Добра рисаруша мора знати све добро радити, бити брза и рођена да воли то што ради. Да би радио нешто, треба волети тај посао", додаје Ружа Јухас, рисаруша из Суботице.

Занимљиве обичаје својих предака негују и млади Суботичани.

"Посао рисаруше је да скупља жито за својим рисаром. Он коси жито, ја за њим. Иако изгледа врло лако и наивно, али када човек почне да ради схвати да је врло тешко и захтевно", наглашава Ана Дулић из Ђурђина.

"Волим косу и косити, али признајем да је доста тешко. Било је невреме синоћ па се жито умрсило, па је било напорно косити", објашњава Марјан Марцикић из Ђурђина.

Млади гости из суседства заинтересовани су за баштину која је обележје региона.

"Љубав према етнологији, традицији, да очувамо ту традицију која је стољећима ту", поручује Тони Бабић, Горњи Хргови, Босна и Херцеговина.

Старе за машине за жетву, иако више нису у употреби, заинтересовале су младе на којима остаје да сачувају старе жетелачке обичаје.