Банке и клијенти у клинчу – када ће се распетљати кредитни Гордијев чвор

Многобројне тужбе грађана против банака јер им наплаћују трошкове обраде кредита изазвале су и многобројне полемике и дилеме у јавности. Грађани, уз помоћ адвоката, туже банке јер тврде да им противзаконито наплаћују трошак када им одобравају било који кредит. Са друге стране, банке негодују и настављају да наплаћују и даље позивајући се такође на законе.

Створено је право врзино коло које је почетком недеље кулминирало заказаном седницом Одбора за законодавство у Скупштини Србије, јер је на дневном реду било аутентично тумачење одредби три закона, које је на руку ишло банкама. Уследио је протест адвоката и седнице није ни био.

Прошле су четири године од када Суд донео прву правоснажну пресуду по којој банка нема право да од клијената наплаћује трошак обраде кредита. У међувремену, Врховни касациони суд је и донео свој став који се тумачи на два начина – за и против банака. Названично, од тада је више од 100.000 грађана тужило банке које би као одштету требало да плате и више од 100 милиона евра.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић тврди да банке увек раде у складу са законом и да им за право даје и став Врховног касационог суда, указујући да иако и земље у окружењу имају сличну правну праксу, нигде нема толики број тужби као овде.

Према његовим речима, то је системски проблем.

Са друге стране, генерални секретар Управног одбора Адвокатске коморе Србије Александар Цвејић поручује да клијенти с правом туже банке. Потребно је само да банке поштују мишљење Врховног касационог суда и да врате грађанима новац који им је противправно узет, додаје Цвејић.

"Врховни касациони суд каже исто оно што наводи и правни систем ЕУ. Потпуно је јединствен став струке – и тужиоци и судије и адвокати стоје на истој страни, дилема не постоји. Прилично је лош начин на који банке схватају своје обавезе", сматра Цвејић.

"Цена киселе воде" из угла банкара и адвоката

Васић право банака да наплаћују трошкове обраде кредита илуструје купoвином у прехрамбеној продавници.

"Кад уђете у продавницу и питате колико кошта кисела вода, не питате која је структура цене. Колеге из Русије, Аустрије, Мађарске рекле су ми да имају само десетак оваквих тужби, каже Васић.

Према његовим речима, одлука Врховног касационог суда је да банке могу да наплаћују трошкове уколико су јасно утврђени.

"Трошкове наплате кредита одређује свака банка, а за сваки зајам нису исти трошкови. Могу бити фиксни или процентуални. Имате обраду кредита, за мањи износ и мања је активност банке, за већи износ, већи, а ни ризик није исти", додаје Васић.

Цвејић узвраћа на примеру киселе воде да банке не плаћају само ту воду већ и етикету и чеп. Тврди да трошкови обраде кредита нису јасно наведени и да морају бити у фиксном износу.

"Адвокатски лоби" или правда на страни грађана

Васић је мишљења да иза тужби стоји адвокатски лоби, који ће зарадити поменутих сто милиона евра. Ако бисмо пристали да вратимо новац, то би значило да банке не раде по закону. Банке у иностранству послују на исти начин, а сто милиона евра је зарада адвоката. Ко лепи летке на бандерама по центру Београда које позивају грађане да туже банку", каже Васић.

Према подацима које је изнео Александар Цвејић, пресуде против шпанских и пољских банака у складу су са ставом Врховног касационог суда, док Васић тврди да они нису тачни и да располаже са потпуно супротним информацијама.

Владимир Васић поручује да држава мора наћи решење за овај проблем, јер сматра да је у Србији угрожена правна стабилност и финансијска сигурност.

"Каква се порука даје страном инвеститору кад види 200.000 тужби против банака? Банке настављају да наплаћују трошкове обраде кредита, мора да се рашчисти правна нејaсноћа, држава мора да интервенише", закључује Васић.