Све популарнији живот на реци – сплавови скупљи од викендица

За живот на реци Љубомир Миљевић се определио још пре 40 година. Од тада је сплав на Ади Циганлији његова стална адреса.

"Прво волиш реку, па имаш чамац, па онда направиш сплав, па онда порасту ти деца, па ти одеш у слободу и онда живиш на сплаву", каже Миљевић.

Свако годишње доба на реци има своје чари. Лепо је будити се са погледом на реку и имати комшије од којих увек можете да очекујете позив на тањир рибље чорбе.

Љубомир истиче да је зими мирније и лепше, јер је тишина и нема нема људи који, како каже, не поштују реку.

"Увек је лепо, свако време има своје чари. Мало нам загорчавају живот ови глисери и новокомпановани богаташи са великим јахтама који нам таласају реку и који се не понашају лепо. Ми стари се сви дружимо и живимо овде. Сви смо добри другари. Кад неко кува нешто зове све остале", каже Љубомир.

"На сплавовима се живи слободно и безбрижно"

Корона је стигла и до савских сплавова. Подигла им је цене. Ко жели да постане власник једног од њих, потребно му је најмање 10.000 евра. Наравно, има и скупљих.

"Цена зависи од опремљености, места, на колико му је дозвола, да ли је на годину дана, да ли је на више година и одакле му је прикључак струје", наводи стручњак за некретнине Недељко Малиновић.

Има још нешто што нема цену, кажу староседеоци – на сплавовима се живи слободно и безбрижно.

"Сплав је место где се дружимо. Ја никада нисам закључао врата, немам кључ за врата, мени стоје мотори ту. Tа дрвена барака има врата од дрвета, шутне неко и прође, шта му значи тај кључ. Овако када види да је откључано, зна да нема ништа вредно", објашњава Љубомир.

Можда нема ништа вредно у материјалном смислу, али баш ту вредност многи све више цене, па се уз викендице тренутно све више продају и сплавови.

Изгледа да је бег из града и повратак природи једини сигурни бег и од пандемије и од свакодневног стреса.