Зашто смо постали неосетљиви на сцене насиља над женама
Прошле недеље шокирали су нас призори који су долазили са Аде и једног вождовачког паркинга у коме мушкараци, наочиглед много људи, ударају девојке. Полиција је реаговала и они су ухапшени. Од Нове године тринаест жена убијено је породичним свађама. Шта се са нама догодило, зашто се сви плашимо нечега и држимо се по страни, пита Весна Станојевић из Сигурне куће.
Гостујући у Јутарњем дневнику, Станојевићева је нагласила да је насиље, нажалост, код нас постала свакодневица. Од Нове године тринаест жена убијено је у породичним свађама.
Према њеним речима, јако велики број жена пријављује насиље, неупоредиво више него прошле године.
"Прошле године људи су се више бавили здрављем и короном и свим оним што се дешавало око пандемије, али сада је то постало невероватно. Ми смо прошле ноћи примили две жене са децом у Сигурну кућу, имале су поломљена ребра", нагласила је Весна Станојевић.
Додаје да су то ситуације које тешко могу да се контролишу и да би све било другачије када би жене пријављивале насиље. Међутим, многе жене не пријављују насиље.
"Конкретно девојка са Аде, колико сам ја упућена, није се придружила гоњењу насилника. Лично мислим да то није први пут да она трпи насиље", сматра Станојевић.
Пита се где су били људи који су то све гледали, било у парку или на плажи.
"Не можемо тако. Питам се где смо изгубили осећај за друге људе. Шта се с нама догодило, зашто се сви плашимо нечега и држимо се по страни. Не можемо тако, знајући колико ми радимо на помоћи женама, да ли ти људи који су седели на Ади и то гледали имају своју децу, своје ћерке, да ли мисле да се њиховим ћеркама то не може да се деси", истиче Весна Станојевић.
Поручује да је у Сигурној кући много жена, више него што могу да приме у складу са уговором који имају са Градом Београдом.
Коментари