Др Константинидис упозорава да деца теже подносе врућину – шта родитељи треба да знају

Председник Удружења педијатара Србије, проф. др Георгиос Константинидис, рекао је за РТС да су деца осетљивија на високе температуре и да лакше подлежу негативним ефектима топлоте сунца и да су склонији сунчаници и прегревању.

"Сасвим сигурно да је потребна заштита, пре свега главе са неким качкетом. Избегавати неко време од 12 до 15, до 17 сати. Сад је већ и до 17 сати топло, уз хлађење, купање и све остало. Уколико се појави повишена телесна температура, треба помислити кад су овакви дани да је то последица повишене температуре напољу. Можда ће једна доза бруфена или туширање млаком или хладном водом решити ситуацију", рекао је Константинидис.

Ипак, напоменуо је, не треба искључити могућност инфекције и у том случају би се требало обратити педијатру.

Говорећи о боравку деце и младих у климатизованом просторијама, Константинидис је рекао да разлика у температури не би требало да буде већа од пет до десет степени, али и да је понекад немогуће направити идеалну разлику у температури.

"Наша деца су, као и ми, прављена за нашу планету. Не бих ту био превише параноидан, али свакако треба избегавати екстреме и не ући са 45 на 25 степени, јер је то свакако ризик да се нека болест развије у таквим случајевима", истакао је Георгиос Константинидис.

Нагласио је да су деца осетљивија него одрасли и да то треба увек имати на памети.

"Колико год да су на неке ствари, као што је рецимо корона, они отпорнији, у начелу, на све болести и патолошка стања, она су осетљивија", казао је Константинидис.

Када је реч о путовањима, председник Удружења педијатара Србије је рекао да би, као и код одраслих, требало избећи путничку дијареју и да се савремена медицина све више базира на превенцији и добром одабиру пробиотика.

"Пре путовања треба узети одговарајући пробиотски препарат, имајући у виду чињеницу да су све веће релевантне студије показале да уколико узмемо добро одабрани препарат пре пута можемо спречити дијареју која се неретко, односно врло често, јавља, а код деце се у неким ситуацијама јавља чешће него код одраслих", истакао је Константинидис.

Препоруке за вакцинацију деце од 12 до 15 година 

Говорећи о вакцинацији деце против коронавируса, Константинидис је навео да је Удружење педијатара донело препоруке за вакцинацију деце од 12 до 15 година и да су те препоруке прихватили Национална агенција за имунизацију и Институт "Батут".

"Ми смо у договору са њима формирали коначне смернице и оне подразумевају да сва деца која су у ризику, односно која имају неку тешку хроничну болест, односно коморбидитет, која су у ризику да добију тежак облик клиничке слике короне, треба да приме вакцину. То су онколошки, имунолошки пацијенти, са метаболичким болестима", казао је Константинидис.

Нагласио је да су препоручили да, према искуству из пандемије, сва гојазна деца приме вакцину, пошто се код њих развијала најтежа клиничка слика.

"Дакле, у ризику, ја бих рекао, обавезно. Кад се путује, препорука, а сви други – било би добро. То је у складу са актуелним светским ставовима који су тренутно на медицинском тржишту", поручио је Георгиос Константинидис.

Додао је да је за децу у ризику за вакцинацију потребна сагласност лекара супспецијалисте који води основну болест, а да здрава деца не треба да иду на неке посебне прегледе, већ да се прегледају као за сваку вакцину, уз сагласност родитеља.

Подсетио је да је за децу искључиво регистрована вакцина коју производе "Фајзер" и "Бионтек".