Дивља градња прети да угрози Национални парк Тара – поднето шест кривичних пријава

И овог пролећа на Тари се гради легално, али и "дивље", посебно на подручју Заовина, Секулића и Ослуше. Ренџерима у Националном парку уз стални посао контроле придодата је и евиденција дивље градње.

"Пишемо кривичне и прекршајне пријаве које проследимо грађевинској и другим инспекцијама које су надлежне за то. За сада ми смо их евидентирали око 40. Наша надзорна служба кад је била није нашла власнике, тренутно немају дозволе код њих", наводи Драгић Караклић, директор Националног парка Тара.

На подручју Националног парка почетком године било је нешто преко хиљаду кућа и викендица у којима се стално живи. Већина је грађена легално, неки објекти су у поступку легализације.

Неки граде по прописима и плановима детаљне регулације који предвиђају где је и шта дозвољено градити - уз утврђену висину, квадратуру, изглед и решење отпадних вода. Неки опет без дозволе раде по свом нахођењу што може утицати на природу, живи свет, воде.

"Ако се поштују та планска документација и ако се ради у складу с пројектном документацијом требало би све да буде под контролом. Са друге стране, ако се све то не поштује, то је први корак који води даљем угрожавању животне средине почев од неких комуналних проблема", наводи Ранко Милановић руководилац Службе туризма у Националном парку Тара.

"Фиктивним адресама до грађевинске дозволе" 

И цена плацева на Тари је од прошле године порасла, па за ар, на градитељима посебно занимљивим локацијама, треба издвојити и по неколико хиљада евра. Инвеститори се довијају на разне начине.

"И оно што је негде примећено као тенденција да се велики број њих фиктивно пријављује на адресе у Бајиној Башти, односно на Тари, како би се избегло, односно како би по неким олакшаним процедурама дошли до грађевинске дозволе", додаје Милановић.

Прошлогодишња гужва на Тари тешко да ће се поновити. Ипак, стрепња за изузетна природна блага остаје, као и жеља да се разноврсни свет Националног парка очува од људске похлепе и немара.