Где је Србија на избегличкој рути и какви су планови – просечан боравак мигранта 23 дана

Све је мање избеглица које могу да се врате својим кућама, а УНХЦР, Агенција за избеглице УН, позвала је светске лидере да раде на јачању мира, стабилности како би зауставили тренд расељавања.

Упркос пандемији, број људи који су бежали од ратова, насиља, прогона и кршења људских права прошле године попео се на готово 82,4 милиона, према извештају УНХЦР-а који је објављен у Женеви.

Франческа Бонели, шефица представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Београду, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да на Светски дан избеглица никада оволико велики број присилно расељених људи у свету нисмо имали као последицу сукоба, ратова, злоупотреба људских права.

Сматра да је 82,4 милиона број без преседана, 26 милиона избеглица, људи су напустили своје земље, 48 милиона је интерно расељених људи – то је забрињавајуће, за последњих десет година имамо, како каже, пораст, скоро дуплирање броја присилно расељених.

"Сетите се 2019, било је 79 милиона, значи четири посто је порасло од прошле године, позивамо светске лидере да појачају напоре, да крену у преговоре, ове сукобе су људи створили и морамо да нађемо решења за избеглице", рекла је она.

Многе земље су биле затворене, али људи беже из Сирије, Авганистана.

"Ковид је зауставио сва кретања, али не и ратове. Иако нас је ковид блокирао, велики број избеглица је морао да бежи, животи су им били у опасности, али је утицао и на хуманитарни рад, нисмо могли да одемо да помогнемо избеглицама на терену", рекла је Бонелијева.

Подсећа да је пре неколико месеци обележена десетогодишњица рата у Сирији, али избеглице из Сирије још не могу да се врате својим кућама јер рат тамо још бесни.

"УНХЦР је од 70-их овде и бави се заштитом избеглица, али први пут од када смо почели да радимо, видим овако високе бројеве. После Другог светског рата, људи који су написали Конвенцију о избегличким правима из 1951. сматрали су да после трагичних догађаја више ником неће пасти на памет да започне рат, али то није било тачно", каже Бонелијева.

Додаје да има много сукоба због чега је 82 милиона људи расељено, већина је у сиромашним земљама, Пакистану, Уганди, Колумбији, Бангладешу – где је више од милион избеглица којима је пандемија погоршала стање, морамо да поделимо и одговорност широм света да дођемо до мира и да се људи врате кући и живе достојанствено.

На шта треба да укажемо, како можемо да помогнемо

Сматра да свако може да помогне и одигра важну улогу, а потребно је да разумемо патње избеглица.

"Када смо приморани да услед рата напустимо домове, потребна је солидарност, да помогнемо земљама које примају избеглице, да издају документе да поново започну живот, потребна је помоћ деци Є образовање, заштита, пуно деце је услед рата остало без родитеља. Од 2018. до 2020. више од милион деце се родило у егзилу, то ће бити изгубљене генерације ако не интервенишемо. Сви можемо да одиграмо своју улогу, светски лидери и свако од нас као израз солидарности да их дочекамо уз добродошлицу", каже Бонелијева.

Бонелијева указује да је било више од милион сиријских избеглица које су пролазиле кроз Србију док је била актуелна западнобалканска рута, а од 2016, када је затворена та рута, имамо мешовито кретање.

Подвлачи да избеглице имају права, али им је потребна и међународна заштита. Нема их много у Србији јер је већина миграната у транзиту, више од 60.000 је прошло упркос пандемији, а у 19 центара је око 5.500 људи избеглица и миграната.

Каже да је Србија транзитна земља, али људима је потребна међународна заштита, хоће нови живот па су им потребни документи, око 30 људи је добило међународну заштиту у Србији прошле године, а од 2008. за око 200 је признат избеглички статус.

Избеглице су људи, поседују људски капитал, знање, и подсећа да су Ајнштајн и Одри Хепберн били избеглице, а допринели су свету својим радом.

"Избеглице у Србији могу допринети напретку не само Србије него целог човечанства, сви заједно можемо да урадимо нешто да побољшамо ситуацију", закључила је Франческа Бонели.

Цуцић: Око 6.000 породица чека на решење стамбеног питања 

Републички комесар за избеглице Владимир Цуцић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да око 6.000 породица, избеглица из БиХ, Хрватске и интерно расељених с КиМ, чека да реши стамбено питање.

"Дубоко смо убеђени да ћемо највећи део тога решити у наредних пар година. Што се интерно расељених тиче, не постоји спремност међународне заједнице, све се решава из националног буџета, око 500 породица годишње, што је мало у односу на то колико им треба. Њих је преко 13.000 који без помоћи неће моћи да реше своје стамбено питање и ми на сваки начин већ три године покушавамо да то међународној јавности кажемо", рекао је Цуцић.

Подсећа да Србија има 210.000 расељених, стопа повратка на Космет је најмања од када се мери – 1,7 посто.

То, каже, нигде никада није било и то заслужује одговарајућу пажњу оних који нису умели да их заштите док су били тамо одакле су морали да оду.

Око 800 станова је обезбеђено што из буџета, што из регионалног стамбеног програма од почетка године у 140 општина и градова, каже Цуцић.

"Око 2.000 ће бити укупно у овој години, ми смо и прошле године, уз ковид, 2.100 породица услелили, дали грађевински материјал, дали сеоске куће, монтажне куће, 700 или 800 станова. Ове године ћемо учинити више од тога, динамика је отприлике пет усељења дневно и ту динамику држимо скоро десет година", каже он.

Указује да су око 23.700 породица помогли егзистенцијално – то је град од 100.000 људи, а Србија је, за разлику од комшија, добијала најмање подршке.

"Кажњавају нас за свашта, али када смо добили подршку кроз регионални стамбени пројекат, ЕУ је ту учинила сјајан потез – надам се да ће учинити и са расељенима, давао нам је даха, то је 7.500 решења и онда уз наших 7.500 то већ има смисла", истакао је Цуцић.

Према његовим речима, преко 400 станова чека употребну дозволу, што значи да се нешто ради.

Када је реч о мигрантима, има 19 прихватних центара, а 5.500 миграната је у транзиту.

"Пет центара је на спавању, нема никога, сада је 23 дана просечан боравак у Србији. Ми улазимо у годину континуитета и гледамо како да унапредимо наше центре и квалитет смештаја јер што је квалитет бољи, и они су мирнији", рекао је комесар за избеглице.

"У комшилуку су услови прилично лоши и где се у складу с тим и они понашају врло лоше. Ми не желимо то, немамо ексцесе, имамо сјајну сарадњу с полицијом и отворени смо. Два су начина да се браните, једна је да стављате жицу, жицу, жицу, што понекад успе, а други је да будете пристојни према том свету", закључио је Цуцић.

Још 2.800 кућа ове године 

За избегле из Хрватске и Босне, ове године биће обезбеђено 2.800 кућа. Највећи број избеглих, прогнаних и интерно расељених Срба трајни смештај је пронашао у Војводини, њих око 26.000.

Маја Деветак стигла је као петогодишња девојчица са родитељима из Сиска у Банат 1995. године. Највећи део живота њена породица је провела као подстанар да би у јануару ове године трајно решила стамбено питање.

"После 26 година подстанарског живота, ево, напокон ја, супруг и четворо деце решили смо трајно наше стамбено питање. Живели смо у тридесет квадрата, било је јако тешко и мучно, свашта смо проживели, али напокон смо се овде сместили и срећни смо. Ово је леп простор за нас и децу, деца иду у школу, ја сам домаћица а супруг ради", истиче Маја.

Додаје да чезне за завичајем и да би волела да деци покаже корене.

Поред зграда за колективно становање, велики интерес избеглих и расељених лица влада и за сеоска домаћинства. Добра сеоска кућа у пограничним деловима Војводине може да се купи за неколико хиљада евра. Шта је урадио Град Зрењанин?

"До сада 130 стамбених јединица, 60 откупа сеоских домаћинстава, девет монтажних кућа, 160 пакета грађевинског материјала, 65 пакета економског оснаживања, што укупно дође преко 420 породица којима смо трајно решили стамбено питање, обезбедили им кров над главом или им дали неку помоћ за покретање сопственог бизниса како би увећали свој породични буџет", указује Драгиша Албуљ, координатор за стамбена питања избеглих и расељених лица у Општини Зрењанин.

У Клеку се, додаје, гради објекат са 25 стамбених јединица.

"Радови су почели 26. априла, тако да би тамо негде почетком следеће године требало још 25 породица да добије свој кров над главом и да стамбено реше своје питање", додаје Албуљ.

Од 2006. године, преко фонда за пружање помоћи избеглим и расељеним лицима, Покрајинска влада је обезбедила 500 кућа, 800 пакета грађевинског материјала, а акција се наставља и ове године.