Јован Владимир – светац кога поштују сви народи Балкана

Израстао је из корена лозе која је владала српским кнежевинама Захумље и Превала, столовао на западној страни Скадарског језера и управљао Дукљом и деловима Илирије и Далмације.

"Он има јако велики култ овде у Албанији и сви га воле и цене, знају и поштују шта је и ко је био. Тако да видимо како је та ширина једна духовна неизмерна", каже архимандрит манастира Превлака Бенедикт.

Мошти Јована Владимира сељене су неколико пута, а најдуже су чуване у Шин Ђону, у Манастиру Светог Јована. Када се Албанија прогласила атеистичком државом, скривене су у Цркву Свете Марије у Елбасану и у времену које је наступило, трагови о њиховој судбини готово да су загубљени. Пронашао их је 1991. Јован Пламенац, тада новинар.

"Унутра сам видио мошти, један мали кивот, отворио сам кивот и видио сам унутра памук, који они стављају на мошти, и на дан Светог Јована Владимира деле га народу", каже протојереј Јован Пламенац из Бара.

Мошти свеца враћене су у манастир, а крст, који је, према предању, држао у рукама када је погубљен, дуже од девет векова чува братство Андровића, из Микулића код Бара.

"Ми причамо, код нас у братству, да нисмо ми изабрали њега, него да је крст сам изабрао нас да дође код нас на чување", објашњава Горан Андровић.

Великог светитеља поштују народи Балкана, па се на његов празник окупљају верници из Србије, Црне Горе, Албаније, Грчке и Северне Македоније.

Према предању, манастир је подигао краљ Јован Владимир, а у 14. веку обновио албански кнез Карло Топија. Знатно је оштећен у Првом светском рату, а у време Енвера Хоџе претворен у војни магацин.

Ипак, после свега, Свети Јован Владимир опет окупља људе. Па иако земаља које су му припадале већ одавно нема, народ који њему припада још је ту.