Приватно или државно здравство – поправка зуба најчешће код приватника, шта ће бити с очним лекарима

Струка је сагласна да је стоматологија углавном прешла у приватне руке. Избор пацијента често диктира и ценовник. Имајући у виду колико домова здравља нема офталмолога питање је да ли ће и то прећи у приватну праксу потпуно. За пацијенте је често и непознаница када и које услуге приватника покрива РФЗО и колико је тешко добити те потврде.

Зубарска ординација некада, а сада просторија у којој борави домар. Није ово једина школа која је имала свог зубара, а данас нема. Ни вртићи га углавном немају, а некада су имали. Све мање људи иде у домове здравља код стоматолога, а све више код приватника.

"Љубазни су и једни и други. Е сад, од финансија зависи коме како, разумете. Наравно да од финансија зависи код кога ћемо ићи. Кад бих имао новца, не бих чекао овде у гужви, него лепо отишао код приватника. Овако на државном мало има реда, мало заказивања, па се можда више чека", прича један пацијент.

Докторка Ивана Петровић из приватне стоматолошке ординације каже да је број стоматолога у Србији око 7.000.

"У државној служби је запослено нешто преко 2.000, док у приватној ради нешто преко 4.000 стоматолога, то показује да је приватна пракса развијена и да се развија и даље", оцењује Петровићева.

У Дому здравља преглед зуба је око 300 динара. Код приватника 1.000 више, а остале цене су од 20 до неколико стотина евра. Неретко се узимају и кредити да би се поправили зуби. Уместо да бирамо на основу стручности лекара, избор нам често диктира ценовник. Чак и они који имају право на бесплатне зубарске услуге, у домовима здравља не могу добити протезе, крунице и протетику јер то Фонд не подмирује.

"Људи на бироу, незапослени, деца до 26. године који су студенти и имају оверену књижицу имају право преко Фонда да се лече у Дому здравља, али само неке услуге. Исто важи и за оралну хирургију, исто се раде операције", објашњава др Лидија Нешић, заменик начелника стоматологије у Дому здравља на Палилули.

Уз њих још и труднице могу бесплатно код стоматолога. Саговорници су сагласни да је стоматологија углавном прешла у приватне руке.

"Та садашњост је у последњих десет година када је Фонд испланирао другачије покриће стоматолошких услуга и то је допринело томе да људи већ сада знатно више користе приватну стоматолошку праксу него раније", сматра Ивана Петровић.

Прва зубарска ординација у Београду отворена је 1904. године. Мало касније и "Мажестик", који је и сада једна од најпознатијих стоматолошких институција. Некада је имала више од 200 запослених, а сада мање од 100.

Амбуланти које је имао по школама и вртићима у Старом граду више нема, све због смањења буџета након 2000. Ако је "Мажестик" једва преживео, шта онда могу да очекују мање државне ординације.