"Фали ти још један папир" одлази у историју, сва документа на једном месту

Сваком грађанину, од Београда до Бабушнице, Централни регистар становништва живот чини једноставнијим. Обједињује податке из 13 службених евиденција, па се лакше прикупљају документа за, примера ради, одлазак у пензију или упис у школу.

На истом месту је провера валидности личних података, пореских обавеза, евиденција социјалног осигурања, подаци из Министарства унутрашњих послова, Министарства државне управе и локалне самоураве, катастра или локалне администрације.

Директор Канцеларије за Информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић рекао је да су, док није постојао Централни регистар становништва, грађани податке прикупљали у пет различитих институција.

"Сада су ти подаци сви на једном месту, што је невероватно битно и за саме грађане, али и за развој савремене електронске управе. У овом тренутку грађанима је омогућено да виде своје податке у Централном регистру становништва преко Портала електронске управе и да сигнализирају уколико виде да неки од тих података није тачан", навео је Јовановић.

За ресорно министарство овај регистар је алат којим државна управа омогућава грађанима брже и јефтиније административне процедуре.

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Марија Обрадовић рекла је да први пут у Србији грађани неће имати потребу да губе своје време и новац, прикупљајући различите потврде и документа, већ ће државни службеници то радити за њих једноставним увидом у савремени информациони систем.

"Приликом развоја Централног регистра ми смо применили најмодерније технологије заштите података од било какве врсте злоупотребе и неовлашћеног приступа", навела је Обрадовићева.

Да бисте приступили регистру неопходно је да се безбедно пријавите преко портала е-Управе, квалификованим електронским сертификатом, или да свој идентитет потврдите мобилним телефоном.

"Тада ће се појавити опција прегледа ових података и грађани на једноставан начин приступају свим овим подацима из тринаест различитих регистара. Али много је битније да тим подацима сада полако крећу да приступају и државне институције, тако да увек имају ажурне податке о грађанима, што ће нам омогућити развој напредних услуга електронске управе", навео је Јовановић.

Према његовим речима, прави пример за то је скоро донет Закон о социјалној карти, који ће се у потпуности ослонити на Централни регистар становништва, где ћемо први пут у том сегменту социјалне заштите имати све податке о свим давањима и много праведнији систем социјалних давања.

Сви подаци Централног регистра становништва чувају се у Државном дата центру у складу са свим техничким и безбедносним стандардима. Регистар је део целокупног процеса реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку Европске уније.