Лов на тартуфе је уносан посао, али од сада то неће моћи да ради било ко

Зоран Јеленковић, председник Миколошко-гљиварског савеза, каже да је последњих година било много проблема – све више присвајања терена с тартуфима, бушења гума, тровања паса и на крају убиство у околини Сремске Митровице.

Наводи да су се у друштву тартуфара окупили људи који хоће да раде легално и да су од њих  прикупили све информације о томе како и куда се креће сива зона тартуфа и о ценама.

Додаје да су закључили да су ти тартуфи тек 20 одсто цене која се достиже у Италији и да је комплетна количина која се извади у сивој зони ишла преко Хрватске и продавала се углавном у Италији и Француској као истарски тартуф.

"Истра је направила грешку и неправилном употребом станишта уништила тартуфе и они их више немају, а потражња је велика. Последњих година српски тартуф завршава као истарски", истакао је Јеленковић.

Навео је да у Савезу постоји научна комисија и да су уз њихову стручну помоћ организовали  предавања, тестирање и уз помоћ Града Сремске Митровице добили прве сертификоване гљиваре, чији је прави назив "комерцијални сакупљачи тартуфа".

Велико интересовање за полагање теста 

Потпредседник Миколошко-гљиварског савеза Марко Благојевић рекао је да су сертификат добила 84 сакупљача и да је интересовање за полагање теста веома велико.

"Завод за заштиту природе је прописао квоте за, пре свега, заштићене тартуфе који смеју комерцијално да се експлоатишу у некој одређеној количини. Што се тиче тартуфа, не знам да ли постоји на терену контрола такве ситуације, али то је нешто на шта указујемо и циљамо и надам се да ћемо то решити у наредном периоду", навео је Благојевић.

Јеленковић је најавио да ће нова тестирања бити организована 13. јуна у Петровцу на Млави, на Копаонику првог викенда у септембру и на Фрушкој гори последњег викенда октобра.

Проходност гљива легалним путем на тржиште

Јеленковић је истакао да се сертификованим ловцима на тартуфе мора обезбедити излазак из сиве зоне, као и проходност њихове робе легалним путем на тржишта Грчке, Француске, Италије.

"Имамо потписане споразуме о сарадњи са Грчком, Хрватском, Италијом, Словенијом и позвали смо их у Ћуприју на једну од наших манифестација, где ћемо се договорити о начину комуникације, о томе шта је то од папирологије довољно и покушати с нашом привредном комором да направимо берзу тартуфа, а касније и гљива", објаснио је Јеленковић.

На тај начин ће у сваком моменту моћи да знају где је која цена тартуфа и како могу да их продају. Јеленковић каже да је то први део, да скупљаче оснаже како би изашли из сиве зоне.

Додаје и да су са Сремском Митровицом разговарали о покретању производње.

"Свако ко откупљује гљиве прави тријаже, па онда много тога непотребно заврши у категорији ван класе, по ниским ценама. Прерађивала се, а онда се скупо продавала по Европи", рекао је Јеленковић.