Ко ће се све наћи у бази података за спречавање и борбу против тероризма

Мирослав Бјеговић је рекао да је нацрт закона усклађен са Националном стратегијом из 2017. године која је предвидела стратегијске циљеве за израду националне базе за спречавање и борбу против тероризма.

Навео је да су ти циљеви превенција тероризма, отклањање терористичких претњи, гоњење терориста и евентуални одговор на терористички напад нашег система безбедности.

"Треба рећи да је 2017. пре израде Националне стратегије формирана радна група од стране Владе, а то је регулисано акционим планом везано за поглавље 24. У састав те радне групе ушли су представници Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, првенствено Војно-обавештајне и Војно-безбедносне агенције, Безбедносно-информативне агенције, Тужилаштва за организовани криминал и Републичког јавног тужилаштва", истакао је Бјеговић.

У бази ће се наћи све особе које су биле у додиру са терористичким ћелијама 

Током гостовања у Јутарњем дневнику, Бјеговић је објаснио да ће се у националној бази података терориста наћи све особе које су имале додира са терористичким ћелијама, а не само они који су кривично гоњени, што ће, како је рекао, омогућити бољи увид надлежних органа који ће имати право и да уносе податке.

"Значи да ће бити евидентирани у нашој националној бази података и оно што треба нагласити да такву врсту базе националних података за спречавање и борбу против тероризма има мали број земаља у Европи", казао је Бјеговић.

Додао је да ће такви појединци бити евидентирани у тој бази података, а да ће се један број података добити од УН-а, Европола и Интерпола, као и да је акценат на праћењу терориста.

Који су безбедносни изазови у Србији и региону 

Говорећи о безбедносним изазовима и ризицима за Србију, Бјеговић је истакао да они постоје и да је у јужној покрајини забележен велики број терористичких ћелија и особа које су ратовале на простору Сирије и да их је само у селу Качаник регистровано преко триста.

"Други случај је на простору Босне и Херцеговине где такође има велики број џихадиста који су се вратили са ратишта крвавих руку, тако да они увек представљају једну потенцијалну опасност, не само за Србију, већ и за регион и Европу", рекао је Бјеговић.

Нагласио је да би у том смислу више рачуна требало да поведу европски безбедносни системи и да се више ангажују против таквих појединаца за које се зна која је њихова главна делатност.

"Србија није на удару терориста" 

Бјеговић је оценио да Србија није на удару терориста због политике коју води наша Влада.

"Не мешамо се у односе других земаља. То је оно првенствено што је проблем и оно што смета терористима при вршењу њихових напада, то јест осмишљавања и њиховог циља. С друге стране, мислим да наш безбедносно-обавештајни систем одлично води рачуна, а један показатеља је формирање националне базе података", казао је Бјеговић.

Оценио је да се формирањем базе података Србија сврстава у безбедносном смислу сврстава у ранг развијених европских земаља.