Утисак са првог порођаја утиче на број деце, како променити негативан прираштај

Нема веће радости за једну породицу него када кући стигне беба. Међутим, попут осталих европских земаља, и Србија има негативан прираштај. Жена у Србији у просеку роди једно дете, а за одржавање популације у земљи потребно је двоје.

Како рађање новог живота учинити сигурнијим и хуманијим догађајем у животу сваке жене, говориће се на Европском конгресу о порођају који се од 27. до 29. маја одржава онлајн, први пут са значајним учешћем наших стручњака у радним телима и организацији тог европског догађаја. 

Колико год говорили о наталитету и рађању, жене најчешће роде само једно дете. Статистика каже да су у нашој земљи од почетка године до априла рођене 18.894 бебе, што представља пад за 1,4 одсто у односу на исти период прошле године када је било 19.166 новорођенчади.

Гостујући у Јутарњем програму, професорка Љиљана Мирковић, чланица научног одбора Конгреса и позвани предавач, рекла је да је ове године на пад наталитета највише утицала пандемија.

Према њеним речима, од 1950. године почиње пад наталитета у нашој земљи, а за то је много  разлога: "један од најбитнијих је замењена улога жена, а не економски разлози, који према статистикама показују да нису најбитнији".

Додаје да Немачка има нижу стопу рођене деце од Србије, иако је економски развијенија.

"Србија има деветоро рођене деце на 1.000 становника, Немачка 8,4 деце, а Јапан 8,2", навела је професорка Мирковић.

Указала је да се поводом раста наталитета предузима доста тога, али да је епидемија бацила светло на друге аспекте медицине.

Професорка је истакла да је пре свега потребно променити атмосферу у породилиштима, јер је прво искуство веома важно да се жена одлучи да роди двоје или више деце, и навела је пример мајке шесторо деце која је недавно била у породилишту.

Поред првог позитивног искуства постоје још препоруке СЗО шта све треба урадити како бисмо повећали број деце, каже Марковићева и додаје да је неопходно да се жена осети поштовано и сигурно. 

"Порођај је природан чин, многе земље га враћају у породицу. Србија није близу тога. Али, треба женама обезбедити анестезију, као и присуство драге осебе. СЗО инсистира да жена током порођаја изабере положај, што у нашим породилиштима није случај, жене се порађају у лежећем положају", истакла је професорка Марковић.

Навела је да је током порођаја који траје дуго, и некада се не може завршити у једној смени лекара, женама треба обезбедити довољно хране и течности, као и емоционалну подршку.

Порођај може да буде и са лошим исходом, и тада се, према њеним речима, треба обезбедити подршка женама како би те ситуације превазишле.

"Морамо да причамо са женама о њиховој визији порођаја. Да им обезбедимо да могу да устану, коришћење масаже, воде, лопти, како би чин порођаја прошао што лакше и пријатније", навела је Марковићева.

Када је реч о царском резу који је на неки начин постао мода, Марковићева је навела пример Норвешке где је таквих порођаја 15 одсто, колико се препоручује јер је све остало непотребно. У Бразилу се чак 80 одсто порођаја заврши церским резом, што је превише.

"Царски рез је фантастично име, а некада је комфорније и за лекаре и брже", рекла је докторка  и нагласила да царски рез повећава смртност мајки и апеловала да не инсистирају на њему, јер деца рођена на тај начин чешће имају аутоимуне болести, а и у последње време се помиње и аутизам као последица.

Говорећи о превремено рођеним бебама, рекла је да је нега такве деце веома скупа и за државу и за родитеље, а свако десето дете је превремено рођено. 

Каже да преклампсија у трудноћи, у 15 одсто случајева, утиче на превремени порођај.

Марковићева је закључила да мора да се промени третман трудница како би имали што више деце и да се према њима треба опходити као према бисеру на длану.