Закон о родној равноправности – између граматике једнакости и друштвених норми

Закон о родној равноправности подразумева једнака права, одговорности и могућности, као и равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима живота. Измене и допуне Закона о забрани дискриминације односе се на разбијање предрасуда о раси, боји коже, националној припадности, језику, верском пореклу, полу, сексуалној оријентацији и инвалидитету.

Закон садржи и одредбе о равноправности у језику. 

Нина Митић, помоћница министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, изјавила је у емисији Упитник РТС-а да је суштина закона могућност избора.

"Ја сам помоћница министарке, ја сам политичарка, будућа доценткиња, мајка и Српкиња. И то је моје право и могу јасно и гласно то да кажем", истиче Митићева.

Др Валентина Бошковић Марковић наводи да не би волела да њена титула гласи професор, јер титула докторка, напомиње, постоји у српском језику.

"Језик има право да се развија"

"Наш језик је жив и има пуно право да се развија", истиче Валентина Бошковић Марковић.

Нина Митић наводи да је, колико су обавештени, "председник у току јучерашњег дана потписао Закон о родној равноправности и Закон о изменама и допунама закона о забрани дискриминације и данас је објављен у Службеном гласнику, што значи да после осам дана ступа на снагу".

"Закон о родној равноправности омогућава политику једнаких могућности и једнакост жена и мушкараца. Закон о родној равноправности се пролонгира једанаест година. Од 2014, низ закона о родној равноправности није усвојен. Данас имамо да је објављен у Службеном гласнику. Мислим да је то заиста за похвалу. Од дана ступања на снагу имамо три године. Да ли неко жели да ми каже да за три године не можемо да премостимо проблеме и нађемо најбоље решење", пита Митићева.

Др Владан Јовановић, члан Одбора за стандардизацију српског језика, Института за српски језик САНУ, сматра да Закон није добар из више разлога.

"Одбор је свакако за равноправност полова, апсолутно. Међутим, у овом Закону постоје одредбе које су директно уперене против српског језика. Одбор је у неколико наврата стручно образложио шта значе звања и функције и шта значи граматички род у језику и како се дефинише. У овом закону се говори да је нужно да се примењују категорије граматичког рода у називима звања, титула. Ту и лежи проблем. Они који су саставили Закон нису се консултовали са струком", истиче Јовановић. 

"Граматички род је семантички неутралан"

Према његовим речима, у том Закону се погрешно меша семантика пола са граматичким родом.

"Ми овде имамо на делу политизацију српског језика, али и граматике. Структура српског језика се доводи у питање. Граматички мушки род је семантички неутралан, он не означава мушки пол. Граматички мушки род има значење неутралног рода, он означава и носиоце мушког и женског пола", наводи Јовановић.

Др Валентина Бошковић Марковић, професорка на Универзитету Сингидунум, наводи да постоје разни начини за достизање равноправности у језику.

"Нећемо говорити плачеш као девојчица или слабији пол. По једној теорији, мушки род се сматра неутралним. Међутим, језик се мења. Ако није био проблем да уведемо многе англицизме, не видим зашто је проблем увести моционе суфиксе – епидемиолошкиња, професорка итд. Језик је и огледало моћи", наводи Валентина Бошковић Марковић.

Језик нуди обиље могућности 

Према њеним речима, истраживања показују да се лакше примају моциони суфикси који су нижег ранга, а код виших титула "ређе долази до формирања у женском роду".

"Деканка, деканица су ретке речи. Мислим да треба да прихватимо промене које се дешавају у друштву, оне су и довеле до тога да имамо ректорку у друштву. Наш језик нуди обиље могућности и ми имамо избор", додаје професорка.

Проф. др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета у Новом Саду, сматра да је Закон у једној мери препун забрана, казни, различитих норми репресивног карактера.

"Ја мислим да је језик жива ствар и да се развија. Основно, из угла науке којом се бавим, те ствари се у српском језику нису радиле на силу. Правопис се не доноси законима. Од свих покретача социјалне механике, казна је најлошија. Она даје најлошији резултат", напомиње Ристивојевић.