Аутобус се пробија кроз бујице воде, аутомобили на закрченом ауто-путу – да ли ће испливати решење

Нисмо заборавили кишу и слике аутобуса који се пробија кроз бујице воде, аутомобиле који пливају на закрченом ауто-путу, пешаке до колена у води који покушавају да пређу улицу. Али ми овај "филм" гледамо сваки пут када падне мало јача киша.

Професор Грађевинског факултета у Београду Јован Деспотовић рекао је, гостујући у Београдској хроници, да је очигледно да више пута пливамо и боримо се са водом. Подсећа да је прошле године то било 8. јуна, а најтеже је било 15. јуна 1999. године.

Очигледно да се не боримо успешно са овим проблемом, рекао је Деспотовић, додајући да  каснимо са решењем између 40 и 50 година.

Подсећа да је 1972. године направљен генерални план Београда који је то конципирао, али није решио. "Предвиђено је било да се у следећих 25 до 30 година реализују ти пројекти, а 2004. године нови генерални план такође наглашава неке од ових ствари, али од 2004. креће тзв. инвеститорски урбанизам", истиче Деспотовић.

Како каже, то све сажима ово што људи говоре, гради се неплански. Додаје да "Београдски водовод и канализација" не могу да помогну, Дирекција за грађевинско земљиште касни.

"Сви касне у решавању овог проблема. Водовод је направљен почетком 20. века када је урађен и први колектор, испод садашњег ауто-пута, пројектовао га је Никола Стаменковић, а надзор дао професор Миланковић. Од тада ми се и даље ослањамо на те колекторе", подвукао је Деспотовић.

Према његовим речима, имамо много више зграда, каснимо са изградњом секундарне канализационе мреже – то су цеви, сливници, ревизиона окна и најважнији објекти тзв. ретензије, то су језера.

На кумодрашком пројекту трбало је да буде израђена ретензија 70-их година, поново је Грађевински факултет урадио 1999. и од тада се уместо тога гради насеље Војводе Степе, каже професор.

Сложио се са констатацијом да се више исплати направити зграде и продати их него наћи решење за одводне воде.

"Никоме се не плаћају штете које производе поплаве. То плаћамо сви", каже Деспотовић.

Ко може да утиче на решење проблема

Деспотовић указује да су сви надлежни помало. То је, како каже, заједничка кобила, за коју нико не може да буде одговоран 100 одсто јер нема стопостотне надлежности.

"Путеви Србије, Путеви Београда, Београдска канализација, разни секретаријати не могу да утучу на урбанистички план који треба да претходи свему осталом. Урбанистички планови у Београду су у заостатку у односу на изградњу", истакао је Деспотовић.

Језера за периферне општине, шта је са центром

Деспотовић каже да језера могу да се направе на кумодрашком потоку узводно где је "Ласта", узводно према ауто-путу ка Нишу.

Према његовим речима, савремена изградња, савремени урбанизам у целом свету подразумева зелене кровове, зелене паркинге, зелене асфалтне површине - не 100 одсто непропусне већ делимично пропусне.

Тако нешто се ради на Грађевинском факултету за потребе Филмског града, каже он.

Говорећи да ли је то решење за центар Београда, професор Деспотовић каже да је то последње решење, јер ако се то не уради на Славији, где имате паркинг, где имате Митићеву рупу која никада није била парк и део који је поплочан испред Народне банке, ако се не претворе у делимично зелене површине – биће све горе и горе.

Све чешће се ставља дрвеће у саксијама. Деспотовић сматра да је то "много мало делимично решење".

Указује да постоје пропусни паркинзи, и да паркинг на Славији може да буде потпуно пропусни.

Деспотовић указује да је Београд 2008. и 2009. године постао врло централизован, тада су многе општине изгубиле власт, изгубиле су новац. Изгубиле су моћ да уређују свој део проблема.

"Тад је Београд преузео на себе велико бреме и од тад ми живимо у једном врло централизованом граду који решава само централне проблеме. Рецимо, Мост на Ади, он је решио само део проблема, није решио много тога, значи, ствар мора да се врати општинама у извесном делу, али у центру града очигледно мора да решава сам Београд", истиче професор.

Да ли је поплавама угрожена изградња метроа

Што се тиче метроа, каже да мора да се направи - осим пројекта који се тренутно ради, шира слика, подручје заштите од Железника до Саве, неких 700 хектара, и то се мора што пре урадити.

Што се тиче ауто-пута ретензије на кумодрашком сливу, односно где је "Ласта", исто то може да се уради на Новом Београду, знатно мање, рекао је он.

Шта је најгоре што може да се деси - то је по њему, да се направи постројење за отпадне воде да не функционише. јер се оволике количине кишних вода неконтролисано уливају у фекалну канализацију, која стиже на постројење које ће коштати 3 или 4 милијарде евра или долара. То ће бити скупо и неће функционисати ако ако све остане овако запуштено, објаснио је.

"Изградња метроа може да буде угрожена, може да се контролише, постоје савремени поступци и методе контроле праћења као што постоји у цивилизованом свету", закључио је Деспотовић.