Реаговања на допис поводом Закона о родној равноправности: Препоруке Одбора нису научно засноване

Поводом дописа Одбора за стандардизацију језика у вези са Законом о родној равноправности од 18. 5. 2021. године изражавамо крајњу забринутост за "србистичку науку и праксу" окупљену у Одбору за стандардизацију српског језика.

Допис Одбора показује да је сваки монопол опасан, а да је "научни" монопол погубан. Ароганција и вређање министарки заправо само открива да се иза институционалног монопола, у ствари, скрива добро позната идеологија.

"Брига за очување и неговање српског језика" као један од задатака Одбора свакако не почива на пракси употребе наводника када се у тексту реферира на женске особе (министарке, економисткињу и физичарку), јер претпоставља друго намеравано значење речи, у овом случају женских особа.

Већ овим првим поступком Одбор се јасно позиционирао у односу на женске особе, као наводне (стручњакиње, друштвена бића) у односу на неке друге које нису овим маркиране.

Примећујемо да Одбор замера Закону да промовише и чини "језички инжињеринг", а у исто време сам за себе наводи да се огласио два пута – 24. фебруара 2011. када је "показао" и "образложио" (читати прописао) "како се у српском језику треба односити према језичким јединицама женског рода које служе за именовање звања, занимања, функција итд.", а други пут 20. октобра 2017, да би саопштењем још једном нагласио да се језик налази искључиво у рукама "лингвиста".

Чини се да Одбор за стандардизацију језика заборавља на принципе језичке политике и језичког планирања, у којима не треба да учествује само Одбор, већ сва релевантна тела и организације које се баве овим питањима.

Како је језик, очигледно на жалост Одбора, жива творевина и конструкт друштвене заједнице која се њиме користи, недопустиво је тврдити да његови говорници и говорнице, ма која њихова струка била, нису довољно компетентни/е да одлучују о језичкој употреби.

Језиком се баве и многе друге научне (интер)дисциплине – медијавистика, женске и родне студије, етнологија, дискурс анализа, ковнерзациона анализа, итд. Разлика је главна у теоријском приступу језику и методологији начина његовог проучавања. Стога србисти у Одбору немају ексклузивно право да се једино они баве српским језиком и његовом стандардизацијом.

Ствар је врло једноставна. Препоруке Одбора за стандардизацију српског језика нису сасвим засноване на научним основама како се тврди. Одредбе Закона о родној равноправности нису "у супротности са целом историјом норме српскога књижевног језика" јер је употреба именица у женском роду које означавају називе професија, титула и занимања жена део дуге историје српског књижевног језика.

Потврде тог историјата предочене су у монографији Боже Ћорића из 1982. године "Моциони суфикси у српскохрватском језику". 

Неки примери именица које Одбор наводи у свом допису као неприхватљиве постоје у Речнику српскога језика 2011. године: "дописница" је именица која има два значења 1. "поштанска карта" 2. "жена дописник" (стр. 292). Други примери које Одбор наводи постојали су у Речнику српскохрватскога књижевног језика, те се свако може уверити да је у 1. тому те књиге из 1967. постојала именица "говорница" у значењу "женска особа говорник" (стр. 517,  потврда је нађена у Београду 1937. године!). Исто тако, у 6. тому те књиге из 1976. године постоје  именице:  "филозофкиња" у значењу "женска особа филозоф" (стр. 671), као и "тренерка" и "тренерица" у значењу "жена тренер" (стр. 275).

Одбор као неприхватљиву наводи и именицу "вирусолошкиња" или баш ону реч коју су проф. др Марина Николић и др Светлана Слијепчевић Бјеливук уврстиле у нов Речник појмова из периода епидемије ковида, који је настао као посебан пројекат Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ.

Како је могуће да Одбор не користи речнике које је објавила Матица српска или једна од институција која је основала Одбор за стандардизацију српског језика? И зашто се Одбор не обазире на рад поменутих научница које раде у Институту за српски језик САНУ, или институцији која је уз Матицу српску основала Одбор? 

Надаље, од 80-их година до данас у Србији се на пољу лингвистике и других наука прикупљају подаци о употреби језичких средстава којима је могуће дискриминисати особе или групе особа.

На основу тог материјала сачињене су препоруке и предлози за стандардизацију родно осетљивог језика.

Одбор за стандардизацију, са своје стране, не нуди никакав емпиријски материјал којим би своје тврдње и прописе поткрепио. Уместо тога, замењује тезе и, игноришући вишедеценијска истраживања на подручју рода и језика, спочитава управо Закону да прописује употребу родно осетљивог језика.

Ово није ни први пут да Одбор упозорава на опасност "са Запада", нарочито хрватског језика, заборављајући при том не само заједничку историју од пола века, па и дуже, већ и чињеницу да је Одбор настао управо из потребе да се разлике између новонасталог српског и хрватског језика – и то политичком одлуком – појачају.

Ако ништа друго, након свог дописа од 18. 5. 2021. Одбор за стандардизацију је дужан да упути грађанима Србије извињење зато што наставља са обмањивањем јавности износећи неистине и користећи непримерене методе и неадекватан избор речи.

Од чланова Одбора за стандардизацију очекујемо научан приступ и чињенице, а не омаловажавање лингвисткиња из других дисциплина, министарки и обмањивање јавности. 

др Маргарета Башарагин
др Валентина Бошковић Марковић
професорка емерита Свенка Савић
Марјана Стевановић
проф. др Светлана Томић