И Интерпол у акцији откривања лажног меда, 40 одсто фалсификата у Србији
При крају је велика акција откривања лажног меда, најшира која је икада спроведена у Србији, и све указује на то да ће резултат бити шокантан. Прелиминарни резултати су показали да 40 одсто меда на домаћем тржишту није исправно, у ЕУ 10 одсто, а у САД је чак 70 одсто меда фалсификат, рекао је за РТС Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
Мед је, по дефиницији, природна супстанца, производ медоносних пчела од сакупљеног нектара биљака коме додају сопствене специфичне супстанце. То је намирница истовремено и биљног и животињског порекла и по томе је јединствена, а због изузетних својстава користи се и као храна и као лек.
Међутим, на тржишту Србије је све мање квалитетног меда, а све више производа сумњивог порекла и још сумњивијег квалитета.
У току је велика акција откривања лажног меда, у коју је укључена ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде, а предводи је Министарство унутрашњих послова.
На Светски дан пчела, Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, рекао је за РТС да је ово велика светска акција у коју се укључио и Интерпол.
Према његовим речима, анализе су показале да фирма "Хани мед" фалсификује мед. Показало се да је она до сада пролазила све анализе, али захваљујући новој технологији, која се примењује на Хемијском факултету, доказало се да фалсификује мед.
"Наложено је фирми 'Хани мед' да све количине повуче са тржишта, што није урађено. Њихов мед се налази и даље у свим трговинама. Проценили су да је ризик од казне мањи од профита", навео је Живадиновић.
Каже да jе имао искуства и са пекарским медом, који је легалан. Настаје када се мед прегреје, јер се тад оштећују нека својстава и тада може да се користи у пекарској индустрији за колаче, али то мора да се назначи.
"Нисам видео исправно декларисан пекарски мед у Србији и то је проблем", рекао је Живадиновић и додао да Србија нема закон као ЕУ, на основу којег би кажњавала оне који се баве фалсификовањем хране.
Навео је пример Холандије, где се фалсификаторима затвара фирма на две године и не могу да је отворе ни на чланове породице, па никоме не пада на памет да се тиме бави.
Напомиње да пчеларе производња багремовог меда кошта 800 динара, а оне који фалсификују 100 динара, тако да они иду свесно на фалсификовање јер имају већу зараду.
"Прелиминарни резултати су показали да 40 одсто меда на домаћем тржишту није исправно, зато смо позвали да се пријављује сваки неисправан мед. У ЕУ 10 процената, а у САД чак 70 посто је фалсификованог меда" рекао је Живадиновић.
Кад нема багрема, онда нема ни меда од багрема, а код фалсификатора увек има свих врста меда.
"Идеја и акција нам је успела, наши произвођачи сада могу да пласирају робу без посредника, по реалним ценама. Гарантујемо квалитет, ако не желите да будемо најбољи, немојте да радимо. Наша свака тегла има серијски број. Имате пуно име и презиме меда", рекао је Живановић и напоменуо да се њихов мед анализира и у Србији и у иностранству.
Ако је откупна цена багремовог меда 800 динара, не можете га купити по 800 динара у трговини, већ по 1.200 и 1.300 динара, ако је јефтинији, напомиње, то указује да нешто није у реду.
"Користимо и овај кишни дан да покажемо значај пчела за околину. Поклонићемо пола тоне меда болесној деци, НУРДОР-у, као и болницама у Београду, Новом Саду и Нишу", закључио је председник Савеза пчеларских организација Србије.
Коментари