Милосављевићи су пре 30 година напустили град, сада крај Мораве имају своју фабрику будућности

Газдинство Милосављевића је у селу Лозна простире се на површини од четири хектара на "макви", односно рукавцу који редовно плави и обликује Западна Морава.

Милан се посветио производњи хидрауличних цилиндра за грађевинске и пољоприврдне машине. Радио је као инжењер у трстеничкој "Првој Петолетки" и одлучио је да отвори своју фабрику.

Каже да није погрешио јер три деценије успешно послује.

"Мислим да је ова фабрика баш предвиђена за једну велику будућност јер је направљен један добар основ. И ево данас смо дошли да имамо једну лепу фабрику која запошљава 20 људи и с добрим развојем, истиче Милан Милосављевић предузетник из Лозне код Трстеника.

Зорица узгаја овце

Економски и фабрички део раздвајају само велика роло врата. Зорица се посветила пољопривреди и узгаја овце. Њено уматичено стадо има више од 70 грла сјеничке праменке. Сама све постиже. Не запошљава ни сезонске раднике. Није се двоумила када је напустила посао комерцијалисте у Бачком Градишту. 

"Нисам знала да волим толико животиње. Нисам знала да волим толико природу. Нисам знала да могу ова да радим. Ово је један јако велики посао, јако велика одговорност али и велика љубав" задовољна је Зорица Милосављевић.

Све што Милосављевићи знају и поседују уткано је у ово здање. Није чардак, нити кула иако је висока девет метара. У питању је сушара за месо коју је пројектовао Милан. Уместо ланаца и котурача за подизање платформе за сушење око 1.000 килограма меса користи хидраулику.

"Ја сам то видео неку своју конструкцију да то буде на некој тој висини и мислим да је то задовољство. Можда би то боље било да је то негде горе на овим нашим планинама", сматра Милан.

Успех и одговорност прати и углед у селу. Свакој породици у Лозну са троје деце Милосављевићи су кумови. Тридесет година су градили своје газдинство али га нису завршили. У плану је изградња још једне производне хале површине око 1.000 метара квадратних.