Хришћани на Васкрс треба да искажу добре мисли и племенитост

Током гостовања у Јутарњем дневнику РТС-а, етнолог Весна Марјановић је навела да нам вера може помоћи да дођемо до благих мисли.

"Да сачувамо прво оно што је људски, што јесте одлика људског рода, а то је разумевање, племенитост и врста позитивне комуникације међу људима", нагласила је Весна Марјановић.

Навела је да је Васкрс, као основна догма хришћанства, први међу људима васксрао у антропоморфном облику, а да код свих других васкрсава у облику душе.

"Апсолутне смрти нема. Треба да верујемо да ће се, када се деси смрт, на неки начин живот наставити, ономе ко је верујући", рекла је Марјановићева.

Црвено јаје – заштитник дома и укућана од злих сила 

Говорећи о симболу црвеног јајета, Весна Марјановић је навела да се код православне популације, нарочито у Србији, оно ставља код кућне иконе и сматра се да је то чуваркућа и да је то заштитник дома, домаћинства и свих укућана од свих злих сила.

Додала је да су се раније јаја бојила грејањем пчелињег воска.

"Оно што ми можемо, и на основу писаних и архивских докумената, поготово из црквене архиве, да сазнамо, то је да су се јаја украшавала углавном батик техником, грејањем пчелињег воска који се посебном писаљком шарало, пре него што ће се јаје спустити у црвену боју", рекла је Марјановићева.

Нагласила је да су у почетку то радили само вешти монаси, али да је временом и народ преузео ту технику бојења васкршњих јаја, а да се могу наћи геометријски, флорални и зооморфни орнаменти, у зависности од краја.

Кроз васкршња јаја се може читати и историја 

Марјановићева је додала да се кроз васкршња јаја може читати и историја.

"Сад кад поређате тих 1.200, 1.300 комада васкршњих јаја која су се током 20. века скупљала, ми можемо да ишчитавамо историју. На једном од васкршњих јаја стоји 'Упишите зајам за пругу Београд-Бар. Воз креће седамдесет треће' и то је лепо воском исписано и то је један од подсетника шта се дешавало седамдесетих година", истакла је Весна Марјановић.

Додала је и примере 'таргет' јајета, као и прошлогодишњег примера, када су се фарбала "јаја са маском".

"Иначе су се јаја поклањала као знак љубави, па су се ту исписивала имена укућана или свештенику кад се даривало јаје, онда одређене поруке са благим мислима су се исписивале на јајету", навела је Весна Марјановић.

Како је време одмицало, додала је, материјали су постајали доступнији и да сам облик привлачи људе да оно што носе на себи изрази на јајету.

Укућани се окупљају око трпезе, али не треба да заборавимо оне који су сами 

Весна Марјановић је навела да се на данашњи дан породице, уколико су у могућности, окупљају око трпезе и да је храна ту као врста комуникације, а да су присутни и симболични дарови.

"Ми имамо исто забележено да су деца, поготово на северним просторима, у Војводини, као и код католика, добијала јаја и друге поклоне тако што су се правила мала гнезда по двориштима. Зец као симбол Васкрса се ту појављивао и то мешање културе је исто једна драгоценост коју чувамо до савременог доба", рекла је Марјановићева.

На питање како они који су сами могу себи да помогну на данашњи празник, Весна Марјановић је навела да култура сећања може да помогне, као и то да се сете свог детињства и времена у коме им је било лепо.

"Кажу психолози, све што је лепо, то доминира у тој култури сећања. С друге стране, имамо и развијене хуманитарне организације које посећују старе. Блага реч и топла реч много значе и тих пет минута кад неко зазвони, а комшија зна да је сам, да му то значи да се боље осећа у празнично време", истакла је Весна Марјановић.

Навела је да све ближње из наше околине можемо да посетимо и подсетила да је други дан Васкрса био дан даривања када су млади брачни парови одлазили код свештеника и код свог кума и носили дарове у васкршњим јајима и посебно умешеном колачу.