Опрез на пружним прелазима, не постоји срећа да неко избегне воз

Ових дана реконструисано је осам путних прелаза, на нишкој прузи код Алексинца, као и на пругама од Мале Крсне према Смедереву и Пожаревцу. Већина од ових осам путних прелаза и четрдесет година није била обнављана.

У појединим медијима и на друштвеним мрежама се појавила слика са пружног прелаза у београдској општини Железник на којој је забележена сцена на којој се види подигнута заштитна рампа, док воз пролази. 

"На том прелазу је уништена опрема. Стављена је нова, али је прексиноћ дошло до квара на каблу који се поправља и верујем да ће у току данашњег дана бити отклоњен", рекао је Ненад Станисављевић гостујући у Јутарњем програму.

Како каже, не постоји срећа да неко избегне воз. Оног тренутка када се детектује квар све машиновође добијају информацију да је путни прелаз у квару.

"По том налогу они имају обавезу да стану и тек када се увере да нема никога могу да наставе вожњу. Доказ да машиновођа поштује налог је да се у оваквим ситуацијама несреће не догађају", рекао је Станисављевић.

Необележени прелази не постоје, тврди Станисављевић и истиче да је свих 2.100 пружних прелаза колико их је у Србији, адекватно обележени.

"Како је обезбеђен пружни прелаз зависи од великог броја параметара. Од тог броја 522 је обезбеђено најсавременијим уређајима, значи око четвртине а биће их и више. Имамо земље као што су Француска и Италија код којих је тај проценат око 70 одсто, али они су пуно улагали у железницу. Примера ради, Велика Британија као и ми има четвртину прелаза са најсавременијом опремом", рекао је Станисављевић.

За аутоматизацију једног пружног прелаза потребно 120.000 евра

До несрећа долази углавном због непажње возача друмских возила, провлачења поред рампе. Видео надзор се на прелазима уводи уназад две-три године.

"За аутоматизацију једног пружног прелаза потребно је бар 120.000 евра. Највећи искорак је када пружних прелаз уопште нема, како ће бити на брзој прузи према Новом Саду", истакао је Станисављевић.

Обезбеђена су средства од Светске банке и Европске банке за обнову и развој од 11 милиона долара и седам милиона евра за око 90 путних прелаза а планирано је да се од Светске банке обезбеде средтва у износу од 30 милиона долара за 150 прелаза.

Србија ће у сарадњи са Европском унијом, градити брзу железницу од Београда до Ниша и од Ниша до Северне Македоније. 

"Тамо где су брзе пруге односно брзи возови који се крећу брзином од 200 километара на сат тамо нема пружних прелаза већ се то решава надвожњацима или подвожњацима и то је највиши ниво безбедности", рекао је Станисављевић.

Када говоримо о прузи Београд - Ниш просечна брзина данас је око 60 километара на сат, и има пуно места где се возови крећу брзином између 30 и 50 километара на сат.

"Када говоримо о деоници од Ниша до Прешева, на тој деоници која је изграђена пре 140 година велики део деонице возови саобраћају брзином од 10 до 20 километара на сат. Пројектни задаци ће да реше сва питања, али треба рећи да данас на том међународном железничком коридору 10 од Београда до Ниша возови путују између 4,5 и 5,5 сати. Ако је пруга стара 140 година и није обнављена дошли смо до ове ситуације. Животни век једне пруге је 25 година и после тога она мора да се замени, а ми смо имали примере да негде то није рађено и по 40 година", објашњава Станисављевић.

Брзе пруге су данас наша стварсност, наша реалност и донеће сигурно и виши ниво живота, велики бенефит за привреду и највиши ниво безбедности и када је реч о железничком и друмском саобраћају, закључио је у разговору за РТС Ненад Станисављевић из Инфраструктура железница Србије.