За развој задругарства бесповратно пола милијарде динара, ко ће имати приоритет

Гостујући у Јутарњем програму Милан Кркобабић је рекао да ће предност као и до сада бити на неразвијеним, пограничним и брдско-планинским подручјима, али ће комисија водити рачуна и о равномерној заступљености читаве територије Србије.

Према речима министра, данас је најтеже доћи до квалитетног новца.

"Када говоримо о пољопривредницима, домаћинима они то добро знају. Није лако добити кредит, када добију кредит морају да ставе хипотеку и онда то да отплаћују", истиче министар за бригу о селу.

Додаје да је кроз овај конкурс процедура олакшана, држава Србија се окреће пољопривреднику и омогућава им да старе задруге формиране до 2017. године добију до 15 милиона динара, новоформиране до 7,5 милиона динара.

Средства ће у наредна два до три месеца бити додељена одлуком комисије.

"То практично значи да желимо да задруге дођу до нових воћњака, повртњака, стаја, пчелињака, више фазе прераде. Ми смо у послу који траје већ четири године и ово је наставак. У претходне три године 152 задруге широм Србије су добиле милијарду седамсто милиона динара. Сада идемо са 500 милиона, то су огромна средства за државу Србију, али мала средства за стварне потребе пољопривредника", истиче Кркобабић.

Истиче да држава мора да помаже газдинства из простог разлога што у њима живи и ради готово 40 посто становништва земље.

У Србији нестало 1.200 села

У Србији постоји 4.700 села, а према најновијим подацима 1.200 села је већ нестало, каже министар за бригу о селу.

Наглашава да је за формирање задруге потребно удруживање пет до 10 домаћинстава.

"Домаћинства имају мали, уситњен посед и онда задруга одради неке ствари који они не могу сами, да набаве репроматеријал, организују производњу, да се испомогну механизацијом и главно да производ који имају заједно понуде тржишту. То су предности задругарства које ми нисмо измислили, то су предности које постоје у Западној Европи", објашњава министар Кркобабић.

Потребно формирање гарантног фонда

Министар поручује да је за опстанак задруга потребно формирање гарантног фонда.

То значи да се за један број стратешких производа, који су битни у пољопривреди, унапред утврди цена и уколико тржишна цена из било ког разлога буде нижа од утврђене из тог фонда се пољопривреднику исплаћује разлика.

Други проблем задруга министар види у пласману производа, јер се врло тешко пласира само финални производ.

Зелени прстен око града Београда

Најављено је да ће ове године и задруге са територије Града Београда моћи да конкуришу за подстицајна средства.

То је новитет за грађане који живе у селима око Београда, са око 35.000 домаћинстава. Ове године 160 задруга имаће право да конкуришу.

"То је углавном повртарство и воћарство. Идеја је зелени прстен града Београда. Хоћемо да удружимо те произвођаче и да имамо снабдевање града воћем поврћем, свежим млеком, а не да увозимо. То је велико потенцијал, скоро 220.000 хектара земљишта", поручује Милан Кркобабић.

Према његовим речима, пред нама је нешто што се зове промена закона у територијалној орагнизацији.

"Ићи ћемо са иницијативом увођења сеоске општине, онако како су то урадиле европске земље, па и Словенија, Хрватска и Чешка. Да добијемо места да они могу да се договарају, планирају и одлучују. Да то не ради неко у име њих, а да средства која им недостају стижу из Републике у прецизно утврђеним износима", поручио је Милан Кркобабић.