Зашто су пољопривредници неповерљиви према осигурању усева

Пољопривредник из Крајишника Срђан Ратковић нема сазнања да је неко из његовог села осигурао усеве на њивама. Сви се уздају да елементарна непогода неће погодити баш њихов атар.

"Задња нам је штета била од ветра, сунцокрет нам је страдао, мислим да је то било 2012. године. Е то је била штета", каже Срђан Ратковић, а на питање да ли се пољопривредници плаше процене штете каже да у томе и јесте проблем.

"Ми онако лаички кад оценимо, штета је велика, а они кад процене, онда је мала штета и мало се исплаћује", каже он.

У земљорадничким задругама другачије размишљају. Када некоме дају семе, ђубриво, хемијска средства на одложено плаћање, најмање што може да учини је да се осигура.

"Пошто доста репроматеријала пласирамо и да нема тог осигурања, онда би сигурно тежа била наплата репроматеријала. И у тим ситуацијама сви су на губитку", каже Нандор Вереш из ЗЗ "Агросој" Неузина.

ДДОР осигурање и "Институт Биосенс" развили су апликацију која убрзава поступак процене штете, на основу фотографија које шаље пољопривредник са оштећене њиве.

Циљ је да се поједностави процедура, на шта су се често жалили ратари, али и да се повећају осигуране површине у Србији.

"Да је осигурано негде од 12 до 15 одсто обрадивих површина. У централној Србији је тај проценат нешто мањи, у Војводини нешто већи, али је и даље недовољан поготово ако погледамо западну Европу, па чак и наше окружење ближе, где се ти проценти крећу од 40 до 60, у неким земљама чак и 100 посто", наводи Лазар Богдановић из ДДОР осигурања.

Основни ризик на подручју Средњег Баната је град, а допунски који се осигурава су штете од мраза, олује или поплаве. Климатске промене условиле су да град пада све раније, бележи се и у априлу, док у јулу град може падати просечно 12 пута.