Зашто је "Породица" изазвала толику буру и јесмо ли за њу били спремни

Председник СПС-а Ивица Дачић сматра да не постоји довољна историјска дистанца.

"Овде је трагедија једне породице злоупотребљена за личне промоције одређених људи који су били око", истиче Дачић.

Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић каже да до пре неколико година није било филма о Черчилу, као и да су Американици снимили филм о Кенедију 40 година после Даласа.

"У Хрватској се нико ни не усуђује да направи кратку серију о кључним догађајима из новије хрватске историје и улози Фрање Туђмана", поручује Јовановић.

Већ десетак дана траје полемика попут ове. Из епизоде у епизоду не јењава. Напротив. За креатора серије две деценије од самог догађаја – хапшења Слободана Милошевића, довољан су мотив да се упусти у снимање. На ту одлуку, утицао је, признаје, и светски тренд серија о историјским догађајима. Осим тога, у његовом фокусу људски односи.

"На показивању да људи за које смо склони, врло често, да их мистификујемо, а то су политичари, су они пре свега људи који такође могу да реагују врло инстинктивно и интуитивно", истиче Бојан Вулетић, редитељ серије.

Да ли је прошло довољно времена

И међу историчарима став да је од приказаног догађаја прошло довољно времена.

"Јесте Аристотел написао да уметник не треба да прави грешке у односу на истину, али ми знамо да је уметност отишла тако далеко. Преовлађује уверење у историографији да дистанца више није потребна, некада су се историчари држали дистанце мало из страха од тоталитарних режима, мало из жеље да дочекају документе из архива", каже историчар Чедомир Антић.

Не изостављају ни чињеницу да телевизијске серије, филмови не могу да замене уџбенике из историје. За неке, много важније питање – коју поруку смо добили након пет епизода?

"Ви док гледате ту серију не знате ни зашто они њега изручују ни чему све то служи, ви имате једног брилијантног глумца који приказује једног симпатичног човека и доброг мужа и оца и људе који говоре као на политичком говору, а не знате тачно зашто то раде", наводи историчар Предраг Марковић.

Зашто се анализирају само последња 72 сата Милошевића на слободи

Једна од критика је и зашто се аутор одлучио да анализира само последња 72 сата Слободна Милошевића на слободи. За новинарку Љиљану Смајловић, она не стоји. Види је као политичку.

"Ту су људи који су се уплашили или да ће неко да рехабилитује Милошевића или да ће неко да заради политичке поене. Мислим да су то такве консидерације кад људи почну да се буне што сте направили баш о хапшењу, што не о изручењу, што о изручењу, а не и Газиметану. То су обично критике људи које воде рачуна о политичкој користи и политичкој штети која за њихове политичке пројекте може да произађе", наглашава Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника.

У данима емитовања серије, али и након тога, сведоци дешавања из виле "Мир" давали су свој осврт. Њихова сећања неретко се не поклапају.

"Са мог становишта, као новинара, ради утврђивања истине онога што се догодило можда и корисно да серија изнервира протагонисте догађаја и да они кажу ма није тако било сада ћу ја да вам кажем како је било", додаје Смајловићева.

Прву играну серију о хапшењу бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића гледало је у просеку два милиона гледалаца по епизоди.