За време окупације НДХ у Срему је страдало више људи него што су бележиле званичне евиденције
Током Другог светског рата у Срему је страдало 3.600 људи више него што је писало у досадашњим званичним евиденцијама, закључак је Комисије за прикупљање података коју је основала Влада Војводине. У једном од највише погођених подручја бивше Југославије под окупацијом Независне Државе Хрватске страдало је више од 39.500 Сремаца, већином цивила.
Бака Сека је имала 13 година када су Немци и усташе окупирали Срем и сведок је њихових зверстава.
"Ја сам била и болесна после тога, нервно болесна, када сам видела браћу. Видела сам и Саву Шумановића. Мом брату Урошу је око висило, рука поломљена. Сави рука поломљена. А руке везане. Везане жицом. Они сви плави, изобличени", испричала је Марица Сека Тодоровић.
Ко није убијен у свом месту, депортован је у сабирни логор у Сремску Митровицу, у Јасеновац или на Старо сајмиште. Овај оригинални снимак стрељања, најблажа је смрт уколико се упореди са осталим начинима убијања.
"Вежу човека на плато неки. Скину га голог и само мало задену тако ту да се осети крв. Тог пацова ту метну. Пацов га једе живог. Замислите то. Он урличе, дере се, а они играју и певају", каже бака Сека.
Само осам посто од скоро 40.000 убијених Сремаца били су војници, а међу цивилима 11 процената су деца. Убиства нису једини злочини усташа.
"Нису уништавани само људски животи, него и оно што је био културни идентитет и знамо наравно и за присилно прекрштавање које је било у јеку", истиче историчар др Милан Кољанин.
Резултати рада Комисије објављени су на сајту Архива Војводине, са скоро 4.000 страница имена жртава и оригиналним фотографијама и документима.
"Настављамо истраживања. Желимо да попишемо све жртве на територији Баната, на територији Бачке и тиме одужимо важан дуг и према онима који су своје животе дали за слободу ове земље, али и према онима који долазе после нас", изјавио је Игор Мировић, председник Владе АП Војводине.
Масовност усташких злочина у Срему огледа се и у чињеници да не постоји насељено место без споменика жртвама. Сви су на сајту, а многи од њих, деценијама запуштени, обновљени су током рада комисије.
Коментари