Огромну количину енергије бацамо кроз прозор, како до половине пара за нову столарију

Србија баца 40 одсто више електричне енергије од својих комшија из региона, наши рачуни за струју и грејање су већи. Колико нова столарија може да утиче на мању потрошњу енергије? Како грађани могу, најповољније, да дођу до нових врата и прозора? Зоран Лакићевић, државни секретар у министарству рударства и енергетике каже за РТС да ће у јуну бити формирана и Управа за енергетску ефикасност, која има за циљ да помогне грађанима тако што ће се кроз њу 50 посто финансирати замена врата, прозора, изолација на фасадама...

Влада је усвојила предлоге четири закона - о рударству и геолошким истраживањима, о енергетици, о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и о обновљивим изворима енергије. Сада би они требало да уђу у Скупштинску процедуру, а након тога би требало да се формира Управа за енергетску ефикасност.

 

Зоран Лакићевић је рекао гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је Србија дуго чекала на нове законе како би се потпуно уредила област енергетике и рударства.

"Закони су припремљени у року од неколико месеци. Посебан фокус закона је да се усклади са регулативом ЕУ. Посебно је важно што су закони усмерени према грађанима, да им помогну, пре свега да могу да замене прозоре, врата и спољну изолацију и системе грејања. Они су пружили и могућност грађанима да могу сами да производе електричну енергију и смање рачуне", каже Лакићевић.

Према његовим речима, након усвајања закона у Скупштини биће у јуну формирана и Управа за енергетску ефикасност, која има за циљ да помогне грађанима тако што ће се кроз њу 50 посто финансирати замена врата, прозора, изолација на фасадама...

"Поред замене столарије биће омогућено и да се финансира и замена енергетски ефикасних уређаја у домаћинствима", истакао је Лакићевић.

Трошимо доста више од просека у ЕУ 

Наводи да се у Србији троши четири пута више, него што је просек у ЕУ.

"Изолација и замена прозора може да допринесе за 40 одсто смањења топлотне енергије. Тренутно трошимо око 214 киловат часова по квадрату грејне површине, што је дупло више него у ЕУ. Бацамо доста енергије кроз прозоре, а заменом спољне столарије можемо много да утичемо на смањење потрошње енергије", нагласио је Лакићевић.

Програмима ће се у јуну дефинисати начин којима ће се та средства доделити грађанима.

"Влада је усвојила правилник за доделу средстава. Процедура ће бити таква да ће министарство да распише јавни позив за локалне самоуправе у току овог месеца, пошто ће се финансирање радити са локалним самоуправама, а оне ће у јуну да распишу позив за грађане. Педесет посто ће бити обезбеђено средстава од стране локалне самопуправе у Управе за енергетску ефикасност, а 50 одсто грађани", напомиње Лакићевић.

Шта је потребно за пријаву

Након позива у јуну, грађани ће моћи да се пријаве.

"Требало би да направе премер и предрачун радова који су потребни од стране предузећа који се баве уградњом прозора, термоизолације итд. Са тим предрачунима ће доћи у локалну самоуправу, онда се излази на терен, у домаћинства и након тога ће бити направљена листа и моћи ће да се почне са финансирањем тих радова", навео је Лакићевић. 

Напомиње да ће моћи да се пријаве сви грађани који за тим имају потребу.

"Ако имамо стан од 50 квадрата замена прозора би коштала рецимо 100.000 динара, од чега би 50.000 динара обезбедила држава, а пола грађани. Ако грађани имају нешто сложенију ситуацију, у том случају замена изолација на фасадама, кровова, котлова, грејних система, ред величина је 300.000 динара, исто иде на педесет посто грађани, пола држава", навеоди Лакићевић.

Уредбе доносе новине и за угрожене купце

У Србији постоји око 70.000 угрожених купаца за топлотну енергију.

"Постоји и велики број угрожених купаца и за електричну енергију и гас. Новим уредбама грађани ће моћи да се определе да ли ће имати смањење рачуна за гас, за елетричну енергију или топлотну енергију. Биће смањење рауна за те угрожене купце", каже Лакићевић.

Поред енергетске санације приватних кућа, наводи, Управа ће наставити да ради и санацију објеката јавне намене. Око 38 пројеката има спремних који могу да се раде у јулу месецу.

"Постоје и велики губици енергије и на месту потрошње и преноса енергије у топловодима. Имамо и програм санације топловодних мрежа који спроводимо са немачком банком КФВ, партнери су нам у ЕБРД и ЦЕБ. На тај начин мењамо топловодну мрежу у неколико градова у Србији", закључио је Лакићевић.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом