Није довољно само забранити пластичне кесе, већ променити систем одлагања отпада

Пластичне кесе се могу се видети у трави, на паркинзима, тротоару, али и на дрвећу. Призоре које је забележила екипа РТС-а показују да су пластичне кесе и поред забране ипак свуда око нас. Неки грађани користе сопствене, док други купују кесе које су у понуди.

Одлуком града пластичне кесе замењене су биоразградивим, а у Удружењу инжењера за заштиту животне средине сматрају да то неће Нови Сад очистити од пластике.

Игор Јездимировић, инжењер заштите животне средине указује да су биоразградиве кесе су у суштини покушај да се одговорност грађана према отпаду пребаце на технологију. Када оставимо кесу у природи, она, нажалост, буде разложена на микропластику у којој нам се онда враћа, наглашава Јездимировић.

Они чији је посао да пластичне кесе пошаљу у прошлост наводе да инспекције за три месеца нису написале ниједну пријаву, као и да ће призори бачених кеса бити мање, уколико се систем управљања отпадом побољша.

Драгица Бранковић из новосадске Градске управа за заштиту животне средине каже да сепарацијом отпада на месту настанка решава општи проблем са одлагањем пластике, не само кеса.

Да би сепарација била могућа, потребно је изградити регионалну депонију, што је према Стратегији развоја града, Нови Сад требало да заврши још прошле године.

Игор Јездимировић да систем одлагања отпада у Србији је неодржив и неприхватљив, пре свега, зато што, како је истакао, прави јако велико загађење у животној средини.

Одлуком која забрањује пластичне кесе, прописане су и новчане казне, 150.000 динара за правно и 25.000 за одговорно лице које на продајном месту користи неразградиве кесе. Да бисмо их више виђали на улицама градова, потребно је урадити много више од просте забране употребе, јер да би се разградила у потпуности, пластичној кеси је потребно 240 година.