Каква је будућност Митићеве рупе, објашњава главни градски урбаниста Београда

Гостујући у Београдској хроници Стојчић је изјавио да данас на петини површине постоји дечје игралиште и то грађани у некој мери користе.

"Тај блок никада није завршен. На то су утицали имовинско-правни односи. Митићу је то одузето после другог светског рата, затим је постало друштвено власништво. Данас је то делом враћено из реституције делом је власништво града Београда", објашњава градски урбаниста.

Према његовим речима простор је добио име зато што су пре другог светског рата започети радови на изградњи темеља Митићеве робне куће и тадашњи грађани Београда су видели рупу и тако је остао назив.

"Било је преко 20 различитих идеја везано за ту парцелу и никада није дошло до градње. Било је и неколико јавних конкурса. Први објекат који је требао да буде саграђен је робна кућа Митића, највећа на Балкану. Богдан Богдановић је први кренуо да уређује тај простор привремено и направио суначани сат. Данас имамо у једном делу, на петини површине дечје игралиште", истиче Стојчић.

Наглашава да се урбанизам бави градњом. На свим осталим областима јесте да се заштити животна средина и да се максимизира екологија у граду и онемогући додатно загађење.

"Највећи проблем су појединачна ложишта, и то је нешто што је главни узрок загађења.
На овој локацији је мали број стабала који ће након изградње, кад год да се то деси, имати јасно дефинисану половину у јако лепо уређеном парку. У пројектном задатку за интернационални конкурс, који би требао да следи након усвајања овог плана, јесте израда пројекта који ће подразумевати јасну одредницу да пола локације мора да остане јавни парк у зеленилу и неки објекат који подразумева да се урбанистички заокружи целина", каже Марко Стојчић.

Додаје да када се прича о екологији ситуација ће бити боља него што је данас.

"Што се тиче урбанизма ово је део града који би требало да буде завршен као и локација преко пута на којој се налази привремени паркинг. Паркинзи на тим локацијама свакако ће се наћи испод обе локације у знатно већем броју јер нама није идеја да само санирамо постојеће стање него да решимо и дефицит који имамо са паркирањем", истиче градски урбаниста.

Никаква нова градња унутар тврђаве није, нити ће бити могућа

"Београдска тврђава и све што се налази унутар Калемегдана једино што може да буде грађено, верујем да ће у далекој будућности тако и бити, је реконструкција свега онога што се ту некада налазило", поручује Стојчић.

Према његовим речима никаква нова градња унутар тврђаве није нити ће бити могућа, тако да ту нема ничег спорног. Гондола која је већ неко време тема јавности се налази у калемегданском парку, изван тврђаве.

"Ми као град тренутно немамо никакве активности нити их имамо у плану. То нема везе ни са једном градском службом. Ми смо завршили поступак плана детаљне регулације, све оно што иде касније, одобравање дозвола, претходни радови који подразумевају археолошка ископавања и испитивања су нешто што тек треба да се деси. Суд је донео одлуку и све што ће се дешавати биће у складу са одлукама надлежних органа који ће бити у складу са законом али оно што је важније никакво нарушавање нечега што се може назвати природним ли културним добром неће бити уништено", наглашава Марко Стојчић.

Привремена окретница се само помера неколико десетина метара

Градско саобраћајно предузеће "Београд" расписало је тендер за радове на изградњи привремене окретнице тролејбуса на Студентском тргу, са израдом пројекта.

"Та окретница се само помера неколико десетина метара ка Тргу Републике да би се ослободио простор Васине улице. Та улица је некада била главна улица Сингидунума. Надамо се да Сингидунум може да буде најзначајније арехеолошко налазиште у Београду и надамо се да ту можемо да нађемо лепо очуване остатке Београда. Сада то и хоћемо да урадимо, имаћемо три позиције за археолошка испитивања на том појасу и покушаћемо да пронађемо антички Сингидунум", истиче градски урбаниста.

Додаје да ако се успе у томе идеја је да се уради потупна реконструкција, да то буде музеј на отвореном.

"Док се то не деси тролејбуски саобраћај мора да функционише овом малом изменом", поручује Стојчић.

Према његовим речима радови у Скадарлији морају да буду готови до краја априла, а радови у Душановој су скоро готови.

"Улица је функционална у пешачком, колском и трамвајском смислу. Са извођачима пролазимо кроз све пропусте, остало је мало пропуста које се исправљају. Показало се да је грађевинарство непредвидиво, када имамо овакве реконструкције", поручио је Марко Стојчић, главни градски урбаниста.