Јавна расправа о новим законима из области високог образовања – какве се промене очекују
До 17. априла трају јавне расправе о два закона из области високог образовања – Нацрту Закона о високом образовању и Закона о студентском организовању. Циљ им је додатно уређење академске заједнице.
У Србији се школује 230.000 академаца. Усвајање Закона о студентском организовању значило би да ће студенти имати правно утемељење за све своје активности.
"Драго нам је што смо као студентски парламент укључени, како у јавне расправе, тако и у израду овог Закона. Надамо се да ће ускоро то бити сувојено и да ће наши парламенти моћи да покрену рад на оним факултетима где до сада није, онако како би требало да јесте", каже Ана Мичић, генерални секретар Студентског парламента Универзитета у Београду.
Маргарета Смиљанић, председник Студентске конференције универзитета Србије, каже да је ово јако важно јер тренутно постоји само неколико реченица које дефинишу уопште рад студентских парламената у Закону о високом образовању.
"Ми смо поделили шта су то студентске организације, шта су студентски парламенти, које су њихове активности и обавезе факултета премањима", додаје Смиљанићева.
Академци се надају да ће се Закон у мају наћи у републичком парламенту.
"Они ће свакако у већој мери сада одлучивати о питањима која су од њиховог интереса, било да се говори о реформи програма, уписној политици, и свим осталим стварима које дотичу студентску полулацију. Такође дефинисано је да њихово присуство у стручним и другим телима буде 20 процената", истиче министар просвете Бранко Ружић.
Након усвајања Закона високошколске установе имаће шест месеци да га примене и укључе у своја правна акта. На Закон о студентском организовању чека се петнаест година.
Коментари