Село код Власотинца још се није опоравило од снежног невремена – "струје немамо по 15 дана"

Са снегом, ваљда ће и недаће окопнети. Без теренског возила до удаљених планинских заселака и даље се не може. Пролећу се нескривено радују у Самарници.

"Живи се како мора. Значи лети је добро, све у свему одлично, али зими кад падне снег катастрофа је. Струје немамо по 15 дана, можда некад и више", каже Драган Ђокић из Самарнице.

Ни возила, ни прихода. Без купатила са болесним дететом у кући. Ове зиме мрак је Ђокићима био још тежи. "Нема избора, једино под свећу. Ова година је баш тешка била", истиче Јелена Ђокић.

Поједине махале у разуђеној планинској Доњој Лопушњи од пута су далеко и више од шест километара. Кад самоћа и старост налегну без помоћи комшија и геронтодомаћица се не може.

"Лоше, али шта да радиш, нема се где. Зима стегла, нестаде струја скоро месец дана", каже Зорица Ивковић из Доње Лопушње.

Ледена киша, мокар снег, јаки мразеви, па на прагу пролећа незабележене падавине, смењивали су се од Божића. Још има поломљеног дрвећа на све стране.

"Много проблема, много и упорности, рада, тешко се живи, али успевамо, боримо се. Успели смо, мало смо и струју стабилизовали", напомиње Зоран Стаменковић, председник МЗ Доња Лопушња.

За дан-два завршиће се зимске чаролије. Могу већ да одахну и путари, али и надлежни.

Иван Станковић, начелник Штаба за ванредне ситуације општине Власотинце, каже да је конфигурација терена на том подручју изузетно неповољна. "Ту је негде око 70 километара такозваних некатегорисаних или махалских путева, где се механизација и у повољнијим условима јако тешко пробија", наводи Станковић.

Лепша и привлачнија слика биће кад се природа пробуди. Има услова и за рекреативну наставу. Само што је деце све мање. У осам разреда дванаест ђака. Било их је осамдесетих готово 300.