Пут до Бистрице пробијан 11 дана, једина два мештанина чула само хук мећаве

Раша Величковић из Бистрице испричао је да је добро и да је на снег навикао, али да не памти када га је било у тој количини. Сећа се, каже да га је било 2012., али не толико, и не у марту, него око Божића.

Хук мећаве и лавеж паса једини су звуци које је чуо протеклих двадесет дана. Навикао се четрдесетдеветогодишњи Раша Величковић на самоћу и сурови планински живот.

"Шеснаест година сам потпуно, сестра дође кад може, имам те неке другаре, шумаре, пријатеље", испричао је Раша Величковић из Бистрице.

Стрпљиво и достојанствено носи бреме живота од 8.600 динара социјалне помоћи. Рат у Хрватској затекао га је на одслужењу војног рока.

Следила су ратишта у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохију. Поносан је ових дана херој са Паштрика.

"Није мене било страх ни тамо ни сад овде исто, никад, сам будем, ето тај шарпланинац ми је ту ето чисто да имам разоноду", додаје Радиша.

Ћуди зиме на 1.400 метара надморске висине добро су му знане. Хране има довољно па му много више значи пажња волонтера Центра за социјални рад.

"Ово је нужно, ево видите где човек живи, свака част, треба издржати психички, а човек је потпуно стабилна особа", каже Урош Коцановић, социјални радник-волонтер.

Аница Стојановић, социјални радник-волонтер прича да сад схвата да је уствари изабрала право занимање и завршила прави факултет.

Брашно, зејтин, сухомеснати прозводи, слаткиши  стигле су и до пензионера Ђорђа Николића. Упркос дугогодишњој самоћи није рад ни друштву ни причи.

"Једноставно не волим и готово", каже Николић.

Момчило Игњатовић, директор Центра за социјални рад Власотинца и Црне Траве каже како чине максималне напоре да дођу до сваког човека који је угрожен и на територији општине Црна Трава и на територији општине Власотинце.

Чим снег окопни проћи ће овуда шумари и ловци. Са радошћу  их Раша чека.