Зашто ћемо домаће краставце и парадајз чекати бар још месец дана

Уместо у фебруару, као некада, Игор Тодоровић из Пејковца краставце и парадајз у пластеницима са инсталираним грејањем засадио је почетком марта.

"Променила се ситуација на тржишту, сад је лакши увоз из Албаније и Македоније. Све се више увози и све лакше, тамо је роба пуно јефтинија, тако да ово наше рано полако губи смисао", каже Тодоровић.

На све теже тржишне прилике жале се и у домаћинству Љубише Стевановића из Глашинаца, где истичу да ни они нису журили ове године са садњом краставаца, као ни осталих повртарских култура.

Стевановић поручује да је све засадио пре десет дана, да би мање грејао.

"Ако бисмо засадили у фебруару, дешава се некад да је много хладно и доста се дрва потроши и онда у старту када стигне краставац овај под грејањем, скупљи је, пошто има много увозног", објашњава Стевановић.

Да би смањио потрошњу огревног дрвета, угља и осталих енергената, Љубиша је тек засађен краставац покрио дуплом фолијом, чиме је, уз минимално загревање, биљкама обезбедио одговарајућу температуру за раст и развој.

"Нема сунца већ три дана, кад нема сунца ти мораш и дању да ложиш, не само ноћу. У мају би требало да се бере, почетком маја, крајем априла", поручује овај произвођач поврћа из Глашинаца.

Уместо загревања пластеника и високих трошкова производње, велики број произвођача током зиме гаји толерантније културе, попут зелене салате, која не захтева неке посебне услове.

"Стално се мења ситуација. Чини ми се да је срећа, овде су људи мало сналажљиви, па се прилагођавамо новонасталој ситуацији. Значи, ако ово престане, ако се нема користи, прећи ћемо на нешто друго што се више исплати", поручује Тодоровић.

Иако квалитет производа никада није био упитан, с обзиром на вишедеценијску традицију гајења поврћа, све се више води рачуна, тврде произвођачи, и о њихов здравственој исправности и минималној употреби пестицида, што је и предуслов за опстанак на тржишту у све израженијој конкуренцији.