Завршена јавна расправа о стратегији образовања, посебна пажња посвећена двојезичној настави

Нацрт Стратегије развоја образовања до 2030. године, када је реч о образовању националних мањина, подразумева даље усавршавање наставника за предмете на језицима националних мањина, тако што ће се на високошколским установама акредитовати одговарајући програми, затим студијске програме за српски као нематерњи и страни језик на универзитетима у Нишу и Новом Пазару.

Посебна пажња посвећена је развоју двојезичног образовања у основним и средњим школама, које је сада заступљено само у једној школи.

Муамер Бачевац, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност каже да је интегрисање мањинских народа у целокупан систем, у политичке-економске, друштвене, културне и образовне процесе, показатељ поштовања људских права у једној држави и сматра да је у претходном периоду остварен завидан успех.

У Србији припадници националних мањина наставу могу да похађају на српском језику, уз учење једног од 16 матерњих језика са националном културом.

Друга могућност је целокупно школовање на једном од осам језика националних мањина, а трећа - двојезично образовање, на српском и језику националне мањине.

Васпитање и образовање на једном од осам језика националних мањина, уведено је и у предшколске установе.

Анализа спровођења претходне Стратегије показује да је на тај начин наставу похађало више од 44.000 ђака или скоро шест одсто од укупног броја ученика у Србији.

Ружић: Доследно штитити право на образовање на матерњем језику

Министар просвете Бранко Ружић каже да Србија стоји на становишту да се и убудуће приликом рационализације мреже школа доследно штити право на образовање на матерњем језику.

"Сматрамо да језик, извођење наставе треба да буде посматрано као посебан критеријум, а да се одељења са мањим бројем ученика од прописаног не могу укидати уколико се настава изводи на језику националне мањине", истиче Ружић.

Препозната је потреба да се кроз наставне програме ученици већинског народа упознају с културама мањина које живе на простору Србије и да се развија интеркултурно образовање кроз наставне и ваннаставне акативности.

"Стратегија образовања је за генерације које долазе" 

Стратегија образовања је, сматра министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, за генерације које долазе, јер од образовања зависи како ће живети и да ли ће се поштовати.

"Није овде реч само о томе какав квалитет образовања треба да имају националне мањине у Србији. Овде је реч о нашем заједничком развоју, јер нема развоја за већину ако у дијалогу нисмо разумели шта је то као развој нашег друштва виде припадници националних мањина", каже Гордана Чомић.

Због ковида, поред наставе на даљину на српском, реализује се и онлајн настава на језицима националних мањина у чему су, оцењује Ружић, велики допринос дали Национални савети националних мањина, јавни медијски сервиси Војводине и Србије и мањински медији.