Кућа Богдана Нешића одолела ратовима, али не и зубу времена – шта је потребно да поврати стари сјај
Крушевцу је под заштитом државе 10 споменика културе, а поступак припреме документације да тај статус добије још неколико десетина објеката покренуо је прошле године Завод за заштиту споменика у Краљеву. За разлику од заштићених објеката у јавној и државној својини, чије одржавање помаже Министарство културе и локалне самоуправе, у приватној су за то задужени сами власници, што је за многе нерешив проблем.
Кућа Богдана Нешића, предратног крушевачког винског трговца, подигнута је 1926. године. Као једно од најлепших здања свог времена ужива претходну заштиту у поступку за добијање статуса споменика културе.
За девет и по деценија одолела је национализацији, ратовима, али не и зубу времена. Због дотрајалости кровне лимарије и олука објекат прокишњава, а фасада отпада угрожавајући безбедност пролазника, због чега је грађевинска инспекција власницима станова наложила хитну санацију објакта.
"Ми нисмо у могућности да санирамо овај проблем зато што је та реконструкција јако скупа и захтевна. Ми не смемо да пореметимо аутентичност ове зграде и ми молимо град, молимо државу за помоћ како бисмо могли да обновимо стари сјај ове палате Богдана Нешића која представља један бисер градске архитектуре, једну од најстаријих зграда у нашем граду", каже Бојан Недељковић, власник стана.
Завод за заштиту споменика културе у Краљеву прва је у низу адреса на које су власници упутили дописе.
"Наш Завод не поседује никаква финансијска средства којима би могао да помогне власницима објеката. Оно што ипак Завод може да учини, ми излазимо у сусрет уступањем техничке документације, снимљеног постојећег стања, где год имамо снимљено постојеће стање, тако да скраћујемо време и трошкове инвеститора и власника у погледу израде пројеката за конзерваторско-рестаураторске радове", наводи Катарина Грујевић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево.
Иако Закон о културним добрима налаже да се власници о њима сами старају, у Ужицу су станари десетак зграда под заштитом фасаде обновили уз помоћ града који је обезбедио 80 одсто средстава. У Чачку је за те намене ове године опредељено два милиона динара.
"Уколико буде захтева ребалансом ћемо та средства и повећати. Град финансира реконструкцију и уређење фасада у јавној својини у износу од 100 одсто, а у мештовитој својини, где постоји стамбени и пословни простори приватних лица, до 50 одсто средстава ће издвојити град Чачак", истиче Мирослав Петковић, помоћник градоначелника Чачка за друштвене делатности.
Непокретна културна добра – споменици културе чувари су историје, сведочанство економског развоја и успона града, али и немара генерација које су их наследиле и друштва уопште уколико се уз формално-правну заштиту објекти не сачувају од пропадања.
Коментари