Брљуга у Поцерини је најлошије земљиште у Србији, а код Шапца даје принос као у Војводини

Институт за земљиште је, пре тачно шездесет година, основао два огледна поља да би испитао утицај минералног ђубрива на квалитет два назјаступљенија земљишта у Србији. Псеудоглеј, или брљуга, како домаћини Поцерине називају земљиште којег у Србији има на преко 500.000 хектара спада у најлошије, али на огледном пољу у Варни код Шапца даје принос као у Војводини.

Милета Тодоровић из Варне код Шапца каже да је у ту земљу уложено, јер је он улагао.

"Сатурациони муљ сам просуо, стајско ђубре и дубоко орање. Очекујем око осам тона", испричао је Милета.

Одмах после Енглеске, Србија је 1961. године имала огледно поље, Милета само 11 година. Обрађивало се каже запрегом и косила тона пшенице са хектара.

Заоравањем знања данас се покоси више од седам тона хлебног зрна. Завидан успех ако се зна да је ово изузетно кисело земљиште које не пропушта воду, па у воденим огледалима без дренаже биљке вену.

Решење за чак девет тона по хектару је: стајњак, дубоко орање, подривање или дренажа, с пролећа 200 кг чистог азота у два до три пута и, уместо некад обавезног кречњака, сатурациони муљ из оближњих шећерана.

"То је један нуспроизвод, који поред кречних материја садржи азота као стајњак и микроелементе", каже Никола Коковић, агрохемичар из Института за земљиште.

Проф. др Драган Рудић са Пољопривредног факултета и др Радмила Пивић са Института за земљиште, пре скоро две деценије, изненадили су све резултатима дренажног огледа: одвођењем воде, принос пшенице повећан је за 60, а кукуруза до 40 процената.

"Ово огледно поље је дало најмање десет доктора, што ја знам, и то правих", прича Милета.

Диплому, каже, није добио.