Да ли ће сведочење путем аудио-видео линка охрабрити жртве да пријаве кривично дело

Уочи Европског дана жртава криминала, Марија Анђелковић, указује за Јутарњи програм да званичне статистке говоре да у целој Европи на годишњем нивоу око 75 милиона људи постану жртве неког кривичног дела. Републички завод за статистику навео је податак да је близу 93.000 поступака окончано 2019. године, што значи да, како истиче, можемо говорити о минимум 93.000 жртава.

Истиче да је веома важно да реакције суда, друштва, медија али и нституција буду правовремене и добре како би жртве одлучивале да пријаве кривчно дело и остану да учествују у поступку.

"Ако реакција није добра дешава се да се кривично дело не пријављује или да жртве одустају од поступка и то је управо ситуација о којој се бави агенција АСТРА последњих 20 година", рекла је Анђелковић.

Прошле године званично је идентификовано 56 жртава трговине људима у Србији, 2019. само 39. Каже да је то само, зато што су те бројке знатно мање у односу на неке раније периоде у односу на неке друге земље у региону и Европи.

Додаје и да је и ситуација са короном додатно утицала. Прошле године од почетка пандемије имали су повећан број позива за 130 посто а теренских акција за 44 одсто.

Разлози су, како наводи разни, жртве су биле узнемирене као и сви други грађани али да је велики број звао због претње да ће остати без посла или реалног останка без посла па су самим тим ушли у категорију потенцијалнх жртава, јер су се из очаја јављали на огласе проверене или непроверене.

Додаје, да је други разлог то, што често институције система нису одговарале на позиве па су они били упућене на организацију цивилног друштва.

Жене и девојчице и даље најбројније жртве

Највећи број жртава су жене и девојчице, у преко 80 посто случајева ради се о сексуалној експлоатацији. Међутим, Анђелковић указује да је све већи број позива мушкараца који су радно експлоатисани. Истиче и да је реч о вишеструкој експлоатацији дечака који су углавном принуђени на вршење кривчних дела.

Упозорава да је најчешћи облик врбовања жртава код нас и у свету путем огласа, понуда примамљивих за посао, брак, ангажовање различитих агенција али путем метода "lover boy", када младић глуми да је заљубљен у девојку,  на тај је начин мами и врбује у ланац трговине људима да би је касније продао.

"Ми највише волимо те превентивне позиве, јер то значи да је до њх дошла информација да треба да се распитају, зову и младе девојке али и одрасли људи, проверавају огласе, послодавце. Осим те провере, наши адвокати анализирају те уговоре, предуговоре који им се нуде, како би се евентуално открили елементи потенцијалне експлоатације. И у укупном броју позива 15 посто су превентвни и ми би волели да тај број буде још већи", поручује Анђелковић.

Објаснила је и да уколико реакција није добра и правовремена долази до секундарне трауматизације. Организација пружа правну, психолошку и медицинску помоћ жртвама трговине људима

"Ми смо небројено пута били спред суднице у малом ходнику са жртвом и окривљеним који ју је годинама злостављао, његовим браниоцем, родбином и то је некад сасвим било довољно да жртва промени свој исказ у судници, а да не говоримо у самој судници када долази до вређања, када жртва може одустати од суђења", навела је Анђелковић.

Око 50 процената жртава добија статус посебно осетљивог сведока 

Одредбе Законика о Кривичном поступку омогућавају да жртве добију статус посебно осетљивог сведока. Међутим, како наводи Анђелковић, њихова анализа из 2019. године показује да је око 50 посто жртава добило тај статус.

"Један проблем је што нису добјале статус а други ако жртве и добију тај статус оне у пракси не осете бољитак тога, из простог разлога што нису постојале техничке могућности или да суд није имао праксу да их примењује", указала је Анђелковић.

Истакла је да се сада ради о једном новом пројекту подршка жртвама сведоцима у Републици Србији који фнансира ЕУ а спроводи мисија ОЕБС у сарадњи с Министарством правде и другим релевантним институцијама. Прошле године усвојена је Стратегија за заштиту жртава и сведока са пратећим акционим планом.

Нагласила је да је оно што је посебно значајно, инсталација прошле недеље видео линкова опреме у пет судова у Србији, у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару и опрема посебних просторија где ће особе које добију статус посебно осетљивог сведока седети,  моћи да уз свог адвоката, психолога, особу у коју мају поверења дају исказ.

"Сведочење је само по себи стресно и трауматчно али смо сигурни да ће ако се ово буде примењивало како је предвиђено, ако се опрема буде користила, да ће то свакако охрабрити друге жртве да пријаве кривично дело,  да учествују и да издрже до краја у поступку", закључила је Марија Анђелковић.