Хоће ли Стратегија управљања увести ред у државна предузећа

У Србији има 549 јавних предузећа која запошљавају око 10 одсто укупног броја запослених, али јединствене листе тих предузећа – нема. Упркос огромном капиталу и издашној помоћи државе, кроз субвенције бележе акумулирани губитак. Само у 2019. години према подацима АПР-а, скоро пет милиона евра.

Жужана Харгитаи, директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан (ЕБРД) каже да је та финансијска институција закедно са Владом Србије обновила усвајање стратегије државног власништва јер је то, како истиче, у интересу грађана.

"Зашто трошити новац на субвенције предузећима у државном власништву када се може потрошити на друге ствари? Поштујући специфичности ових компанија, ми смо анализирали и дали преглед законодавног оквира, приоритета у складу са стандардима ОЕБС-а", наводи Харгитајева.

У Стратегији је уважена оцена ЕБРД и експерата да је неодржива ситуација у којој рад државних предузећа регулиште више закона и подзаконских прописа, а власништво и управљање дели више министарстава, понекад и са супротстављеним циљевима.

Урош Поповић из адвокатске канцеларије "Бојовић, Драшковић, Поповић енд партнерс" напомиње да и сама стратегија препознаје да је међу најбитнијим корацима у овом правцу сачињавање јединственог законског акта, додајући да ће тај процес бити дуготрајан и комплексан.

Улога Централизованог власничког тела повериће се Министарству привреде. Међутим, поред више покушаја у Министарству нису били расположени да за РТС говоре о тој теми.

Највећи изазови – очување вредности и економска ефикасност

Извесно је да ће један од највећих изазова бити да јавна предузећа и друштва са државним капиталом, чији су циљеви пре свега пружање услуга доступних свим грађанима или подстицање развоја неког региона, истовремено сачувају вредност и буду економски ефикаснија.

"Оно што је дефинитивно неопходно увести, не само у државна предузећа него у целокупни јавни сектор јесте логика "њу паблик менаџмента" – управљању које се примењује и у приватним предузећима, прилагођен основној функцији јавног сектора, а то је задовољавање неког општег или друштвеног интереса", сматра професор Економског факултета Драган Лончар.

Влада би требало да усвоји Стратегију до краја месеца, а онда предстоји обиман посао од успостављања јединствене евиденције предузећа, преко уређења корпоративног управљања до избора и именовања органа управљања.

То се односи на предузећа у којима је држава власник више од 50 одсто гласачких права. Стратегија није обухватила привредна друштва у власништву покрајина и локалних самоуправа.