Прецизна пољопривреда улази на велика врата – како се прилагођава систем образовања

Биотехнички и информациони инжењеринг годишње може да упише 40 студената - 30 се школује о трошку државе, док је десет самофинансирајућих. Инжењери тог профила недостају на тржишту. Често се дешава да се запошљавају још током студија.

"Надам се да ћу наћи неки посао у пољопривреди, а сходно томе што су све моје колеге, односно старије колеге који су завршили већ стекли неко запослење у престижним фирмама, надам се да ћу тако и ја", каже Митар Давидовић студент мастер студија.

Биљана Бошковић докторанд прича да када је уписала тај смер пре свега се одлучила због тога што се њени баве пољоприредом, а и поседују доста механизације.

"Самим тим сам хтела да унапредим нашу производњу и током студија доста су ми се врата отворила где могу да радим", испричала је Бошковићева.

Студијски програм је заснован у сарадњи са привредом, јер прецизна пољопривреда улази на велика врата и у систем образовања, кажу професори.

"Не можемо радити анализу савремене пољопривредне производње ако нисмо прикупили довољно квалитетних и добрих информација и са земљишта и од биљки и из атмосфере и управо инжењери овог профила могу да одговоре на захтеве те савремене будуће производње", напомиње Милош Пајић директор института за пољопривредну технику.

Ђорђе Мишковић, извршни директор "КИТЕ" ДОО Нови Сад напомиње да српска пољопривреда треба да добије дефицитарни кадар инжењера.

"Ако ову шансу препознају и послодавци, сматрамо да је ово још један од начина заустављања процеса одлива мозгова", додаје Мишковић.

Иначе, наука о храни и технологија хране је најуспешнија српска научна дисциплина на Шангајској листи.