"Патријарх Порфирије је човек дијалога, разговора и поверења"

Александар Раковић је рекао да нови патријарх српски Порфирије има капацитет да решава и најтеже проблеме. 

"С тим у вези СПЦ је добила првојерарха с којим је у сигурној луци, дакле ово је био одличан избор. Не кажем да друга два кандидата такође не би била одличан избор. Сада када се све завршило можемо да кажемо да је био очекиван избор те тројице епископа који су ушли у 'апостолски жреб'. Епископ Порфирије је имао 32 гласа, владика Иринеј Буловић 31, а владика Јефрем 27", рекао је Александар Раковић за Радио Београд 1.

Како је навео, показало се да је "овог пута онај које добио највише гласова и 'апостолским жребом' изабран".

"Ово је први пут, откако се на овај начин бира патријарх, да онај ко је имао највећи број гласова буде и извучен из светог јеванђеља и сада је српски патријарх", казао је Александар Раковић.

Он наглашава да се већ дуго расправљало у јавности, па чак и у епископату, о томе да ли је СПЦ потребан млађи поглавар.

"То млађи, наравно, можемо условно говорити с обзиром да патријарх Порфирије има 60 година, али он је млађи у односу на оне који имају 90. Kада је реч о архијерејима, младост има другачију димензију него када је реч о грађанству. Чини се да је задовољена жеља да видимо како ћемо са млађим патријархом, какав ће бити живот СПЦ и како ће човек који је либералнијих схватања водити СПЦ", истакао је Раковић.

"Патријарх Порфирије је човек који схвата људске судбине" 

Александар Раковић је навео да је патријарх Порфирије човек који схвата људске судбине, све врлине и мане, долази из амбијента који је сасвим другачији од претходних патријараха.

"Ми сада имамо патријарха који је одрастао и сазравео у време када је популарна култура цветала Југославијом. Он је из тог амбијента и када је био игуман у Kовиљу окупљао је људе који долазе из света популарне културе и рокенрола. То је потпуно другачији поглед на културу, на младост на људе", нагласио је историчар.

Александар Раковић подсећа на досадашњу улогу патријарха у друштвеном животу, не само Републике Србије него и Хрватске и ширег српског и југословенског простора.

"То је веома богата биографија. Он је био викарни епископ, па митрополит загребачко-љубљански, па ево сада патријарх. Професор је Православног богословског факултета Универзитета у Београду, био је и државни функционер када је био на челу Радиодифузне агенције Републике Србије, био је као епископ задужен чак и за војна питања", подсетио је Раковић.

Додао је да је био и духовник ватерполо репрезентације Србије.

"Он је човек широких интересовања, врло образован и посвећен јединству српског народа. Можемо да будемо веома срећни и обрадовани што смо добили патријарха оваквог кова, врло широких схватања, дубинског образовања, а притом склоног дијалогу, дипломатији, међуверском дијалогу", рекао је историчар Александар Раковић за Радио Београд 1.