ЕУ у зеленом заокрету, велики посао пред земљама Балкана
Прошле године у Европској унији први пут је више струје произведено из обновљивих извора него из угља и нуклеарки. Међутим, када се погледају појединачно земље чланице разлике су велике – у неким је број зелених киловата растао, у другим помака није било. Унија не одустаје од плана да до краја деценије избаци угаљ из производње струје, а напредак на том пољу очекује се и од наше земље и региона.
Европска унија је, у протеклих пет година, преполовила потрошњу угља, а лане је направила зелени заокрет – из обновљивих извора обезбеђено је чак 38 одсто струје. Из фосилних горива, угља, нафте и гаса – 37 процената, а остало је удео нуклеарне енергије.
Анализе показују да у производњи струје из чистих извора предњаче Данска, Ирска, Холандија, Шпанија, Немачка, али седам земља чланица, прошле године, није имало помака у том послу.
"Мислим да пут није лак. Али мислим да се с њим сусрећу и централноисточне земље Европске уније које су се исто тако обавезале на тај еколошки план који обавезује Европску унију на који се она сама обавезала да до 2050. буде први неутрално-енергетски континент на свету. И није лако ни Пољској ни Чешкој ни другим земљама чији су енергенти такви, али нека транзиција мора да постоји, подршка мора да постоји, а пре свега, мора да постоји одлучност", наводи Дубравка Негре из Европске инвестиционе банке.
Ту одлучност подстичу и финансијске институције јер неће подржавати изградњу капацитета на угаљ. Највећи посао чека балкански регион, чије снабдевање струјом зависи од рада термоелектрана на угаљ. И наша земља 70 одсто струје добија сагоревањем лигнита.
"На доносиоцима одлука је да направе најбољи концепт. Наравно, имајући у виду и те циљеве које смо преузели како приступањем енергетској заједници, тако на крају крајева и неке циљеве које као земља треба да поставимо имајући у виду загађење које је сада заиста горућа тема", истиче Милош Младеновић, извршни директор берзе електричне енергије СЕПЕКС.
У Влади кажу да имају план за постепно повећање удела зелених киловата које ће поспешити и Закон о обновљивим изворима енергије.
"Хоћемо да до 2050. најмање 50 процента наше произведене енергије буде управо из обновљивих извора", каже министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
У години пандемије највише нових капацитета у Унији изграђено је за производњу струје из ветра, затим соларних електрана, док је градња хидроелектрана и постројења на биомасу, стагнирала.
Коментари