У Тршићу одржана прва колонија пустовања

Вуна, вода и сапун – основни су елементи пустовања, технике помоћу које се израђују различити предмети као део традиције која датира још из праисторије. У последњих неколико година све је више жена које овај стари занат враћају у моду.

"Акценат ми је на прављењу обуће, папуче, чизме, патофне, онда волим да истражујем да радим шешире, направила сам кућицу за маце, могућности су неограничене", каже Милојка Лаловић из Лознице.

Олга Жолнај Јокановић из Панчева наводи да је све почело као хоби.

"Наравно уз усавршавање, ви сте постигли и квалитет производа, није само ствар у томе да ви квалитетно направите и производ, потребно је да ви знате и порекло неког мотива да то буде у нашој традицији", додаје она.

Током колоније у Тршићу, 18 жена усавршавало је своје знање израђајући подметаче са мотивима Јадра. Циљ окупљања, кажу, управо и јесте био очување културне традиције, али и економско оснаживање жена.

"Управо захваљујући оваквим обукама и колонијама, успевамо да помогнемо женама да усаврше своје технике и да на тај начин стварају рукотворине које су квалитетне и аутентичне. О значају тих рукотворина говори и податак да протокол Владе Србије користи управо наше рукотворине као поклон званичним посетама", истиче Милица Терзић из Етно мреже Србије.

"Управо ове жене које чувају технике старих заната су наши живи чувари традиције и некако туристи када дођу у наш крај заиста се највише обрадују сувенирима који су управо завршени овим традиционалних техникама", наглашава Снежана Перић, директорка ТО Лознице.

Уз промоцију женског предузетништва, намера је, додају, и да се мотиви из свих крајева наше земље, уз помоћ старих заната, ставе у службу заштите традиције, и да се као такви користе у туризму.

Идеја је и да се техника пустовања заштити, као што је то случај са стапарским ћилимом који је уврштен у листу нематеријалне културне баштине.