Александра из Новог Сада зна како да вам се осмех види и под маском

Новосађанку Александру Александровић смо упознали као пијанисту, али смо у разговору с њом сазнали да је и композитор. 

"Имали сте прилику да чујете моју композицију Путовање душе, а и неке од мојих импровизација", навела је Александра.

Истакла је да углавном компонује за своју душу и да је компоновање проистекло из њеног досадашњег рада. 

"Ја сам завршила основне студије из етномузикологије, а мастер студије из примењеног позоришта, међутим, ја сам нон-стоп свирала своје импровизације и никада нисам гледала на то – е из овога може да проистекне композиција", рекла је Александра.

На уврежена мишљења да Роми не желе да се образују или да им образовање није доступно, Александра истиче да је Ромима двоструко теже да дођу до образовања. 

"Зато што су ту неке друге ствари по среди, и економска и финансијска, где треба прво да се задовоље неке друге ствари. Јер, рецимо, доста дуго сам радила у невладиној организацији са маргинализованим групама, са Ромима, и најчешће сам се сусретала са проблемом – шта ћу ја данас јести", истакла је Александра.

И сама се током образовања, како каже, сусретала са дискриминацијом. То јој је давало додатну снагу да не одустане. Тако је стигла и до Норвешке, где је у оквиру студентске размене провела један семестар у Бергену, на катедри за примењено позориште.

Музика је њена прва љубав. Позориште је друга. Међутим, данас не живи ни од једног ни од другог, чему је делом допринела и пандемија.

Александра води емисије на ромском језику 

Тренутно оно што јој у протекле две године доноси приходе, додуше хонорарне, јесте новинарски посао у редакцији програма на ромском језику Радио-телевизије Војводине.

"Прво сам почела да водим вести на ромском језику или Невимата сваки дан осим недеље, ишла сам на терен, улазила сам у монтажу и све оно што изискује рад иза камере, потом сам почела да водим емисију Свато и имала сам своје госте и то баш за овим столом, након тога пребацујем се у српску редакцију", навела је Александра.

Посла је доста, с обзиром на то да је реч о јединственој редакцији у региону која на недељном нивоу емитује више од 300 минута програма на ромском језику. Али овој девојци као да је мало посла, па је пре готово годину дана пронашла нови.

Већ почетком пандемије, у марту, Александра је клавир заменила машином и почела да шије маске за особе са оштећеним слухом. До сада је сашила око 2.500, а већи део њих је поклонила удружењима, болницама, као и појединцима.

Идеју је пронашла на интернету, читајући о студенткињи из Америке која је креирала маске за особе које не чују. Тако је Александра одлучила да своју уштеђевину уложи у материјал и почне да шије памучне маске са пластичним провидним делом.

Како је шивење заволела још пре пет година и прве корак учила од комшинице, био је потребан само један час да се присети. Када је села за машину, знала је да неће стати док јој не понестане материјала.

"Ове затворене маске онемогућавају читање са усана, а ви када имате овај транспарентан део можете да буквално видите када неко прича ево то је ово, видите и осмех и док ја причам можете да читате са усана. Е, сад, да би се спречило магљење као што се сада десило, само употребите сапун у чврстом стању, протрљате и не магли", рекла је Александра.

Када је потрошила сву уштеђевину, почела је да наплаћује материјал за израду. Одскоро помоћ јој стиже и од мајке, коју је научила основама шивења.

Маске сада имају цену, а не траже их само особе оштећеног слуха, већ сви они који у овом тешком периоду једноставно желе да им се види осмех на лицу.