У походу светињама у клисури реке Бистрице

Омиљено место расељених православаца у нашој престоници је Храм Светог Марка на Ташмајдану. Светиња подигнута по угледу на краљевску Грачаницу, чува сећање на цара Душана Силног, где је од 1968. вечно почивалиште владара из династије Немањића.

У Метохији походе његову задужбину у клисури Бистрице. Надомак Призрена су заштићени остаци древног храма Светих Архангела. Манастир са некада раскошном архитектуром, био је средњовековни расадник духовности и културе и некада су у њему били похрањени земни остаци српског цара.

"Сведочанства говоре да је под на коме стојимо био скупљи него цели Дечани, то је саградио цар Душан. Можемо замислити да ова задужбина није срушена и да није у рушевинама колико би то велелепна задужбина била", каже Михајло Јовановић, ученик Богословије "Светих Кирила и Методија" у Призрену.

Задужбина на суровом комаду земље окруженом стенама из које се разлеже појање богослова, стожер је опстанка верујућих Метохијаца.

"Ја сам јако срећан што могу на овом месту да живим. Да чувамо то православље и Српство овде где Срба данас има јако мало. Али сваки Србин сваки православац је подједнако важан јер налазимо се на месту великих светиња", каже Јовановић.

Некaдашњи житељи Приштине не заборављају да је кнез Лазар после погибије на Косову пољу био сахрањен у Цркви Светог Спаса, одакле су мошти 1391. пренете у Раваницу. Сада се чувају у новом ћивоту украшеном сценама из кнежевог живота.

Средњовековна светиња поред истоимене реке подигнута је у моравском стилу. Својевремено је поред одбрамбеног зида имала и седам кула. Данас слови за духовну оазу поред Ћуприје. 

Задужбину манастир Раваницу кнез Лазар је подигао осам година пре Косовског боја. Црква је осликана 1385. Са раваничким фрескописом почиње моравски стил у нашем средњовековном сликарству.