Манастири на КиМ, потврда вишестолетног православног трајања
Историјски споменици српског средњовековног трајања у Метохији, Пећка патријаршија, Високи Дечани и друге светиње тог времена стожери су окупљања и опстајања православаца. О трајању тог наслеђа, али и храмовима у енклавама брине наша држава.
Метох до метоха Метохија, оглашавају се манастирска звона и разлеже појање монашких зајединца.
Надомак Пећи ту као на длану удно Проклетија Храм Високи Дечани. Даривао га је народу у време процвата средњовековне Србије краљ Стефан Урош Трећи по светињи прозван Стефан Дечански.
Манастир Високи Дечани за многе је историјско срце српске културе. О заштити архитектуре и фрескосликарства брину српски баштинари.
"Врло често чујемо од људи остаћу овде док год чујем звона Дечанска, звона Патријаршије, звона Девича и наших других манастира. Наше је да стално објављујемо то наше присуство овде. Присуство Божије које се пројављује кроз ове светиње и тиме храбримо људе да остану и опстану овде", каже архимандрит Сава, игуман манастира Високих Дечана.
"Држе нас корени, јер наши корени су овде дубоки, ту смо вековима. У писаним траговима од Стефана Немање", каже Оливера Радић, професор српског језика и књижевности.
Завод за заштиту културно-историјских споменика у Лепосавићу настоји да се и у енклавама надомак Призрена и дугим срединама очува наслеђе које је потврда више столетног православног трајања.
"Изведени су радови на заштити средњовековних цркава, њихове кровне конструкције. Статичкој санацији темеља, сводова црквава. Заштити цркава од влаге и изради тротоара", каже Зоран Гарић, директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу.
Заштита културног наслеђа у Метохији и на Косову биће приоритет рада наших баштинара, али и споменичка дигитализација не само архитектуре и фрескосликарства, већ и других вредности у манастирима и другим светињама.
Коментари